Za pasulj je karakteristično da, ako se pravilno uzgaja, daje dobre prinose, pa je ekonomski isplativa biljna vrsta. Prilikom setve pasulja najčešće su greške u vremenu, načinu i normama setve i izboru semena neophodnog kvaliteta
Za pasulj je karakteristično da, ako se pravilno uzgaja, daje dobre prinose, pa je ekonomski isplativa biljna vrsta, kaže dr Mirjana Vasić iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Osušeno zrno pasulja lako se čuva i tom prilikom ne gubi ništa od hranljivih sastojaka, a i lako se transportuje. Međutim, ekonomski i agrotehnički efekat jedne biljne vrste ne može se posmatrati samo u godini u kojoj se ona proizvodi već u celokupnom višegodišnjem sistemu proizvodnje.
Pasulj je dobar predusev
Prema njenim rečima, pasulj je dobar predusev, koristan za njivu. On je okopavina, biljka s kratkom vegetacijom i azotofiksator. Tokom njegove vegetacije kultiviranjem se mogu uništavati mnogi korovi. Moguća je i primena specifičnih herbicida protiv višegodišnjih uskolisnih korova. Zemljište posle pasulja je dobrih fizičkih osobina, s dosta azota, čisto od korova. Do setve naredne kulture ima dovoljno vremena da se obavi valjana priprema. Sve ovo treba imati u vidu, ne samo kad se odlučuje za gajenje pasulja već i kad se procenjuje koliko se dobilo od njegovog gajenja.
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu stvorene su rodne sorte pasulja dobre plastičnosti i adaptabilnosti. To podrazumeva da one mogu u izvesnoj meri da se prilagode promenljivim vremenskim prilikama, napadima izazivača bolesti i štetočina, kao i manjim promašajima u agrotehnici. Osim toga, rod te sorte treba da odgovara navikama i ukusima, jednom rečju željama kupaca. Zbog svega toga stvorene su sorte na bazi naših starih, tradicionalnih sorti.
Navodnjavanje obavezno u letnjoj setvi pasulja
Navodnjavanje je obavezno u postrnoj ili letnjoj setvi pasulja. Najčešće je potrebno već i za nicanje. Setva postrnog useva mora se obaviti najkasnije početkom jula, a pasulj da bude zreo do prvih mrazeva u oktobru. Rod naših sorti iz ovog načina gajenja je vrlo visok i izuzetno kvalitetan.
Razlozi neadekvatnih i niskih prinosa su mnogobrojni, a najčešće s malo razmišljanja i pažnje greške mogu biti izbegnute.
Pasulj se često seje na najsiromašnijim i i najzakorovljenijim parcelama. Naravno da za ostvarivanje visokog prinosa pasulja zemljište mora biti obezbeđeno hranivima. Količina hraniva zavisi od agrohemijske analize zemljišta i planiranog prinosa.
Potrebno je da pasulj ima lako pristupačna azotna hraniva, posebno u prve tri nedelje, a dobru izbalansiranost hraniva tokom cele vegetacije. Pasulju se u prvim fazama razvoja vrlo sporo razvija nadzemni deo, pa je slabe pokrovnosti i konkurentne sposobnosti prema korovima. Ako se želi visok prinos, mora se izabrati parcela što čistija od korova.
Ne sejati pasulj pre 20. aprila
Prilikom setve najčešće su greške u vremenu, načinu i normama setve i izboru semena neophodnog kvaliteta.
Sa setvom se u proleće najčešće žuri. Setva u dobro zagrejano zemljište omogućava brzo i ujednačeno nicanje pasulja. To je u našim klimatskim uslovima najranije nakon 20. aprila, a najbolje je od 25. aprila do 10. maja.
Planiran broj biljaka treba da je oko 420.000 po hektaru i za to je potrebno oko 150 kilograma semena po hektaru. Često se pasulj seje na veće rastojanje, sa smanjenom setvenom normom. Logična posledica su loše pokrivena njiva na kojoj se lošije čuva voda i ima više korova, mahune na zemlji koje trunu i u njima su zrna lošijeg tržišnog kvaliteta, smetnje u žetvi i, naravno, niži prinosi. Još ako je seme nesortno, niže klijavosti i lošijeg zdravstvenog stanja, problemi se uvećavaju.
