Predlog nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja donosi korenite promene u sistemu subvencija, fokus na digitalizaciju i hitno spasavanje stočarstva. Istražujemo šta donosi dokument koji će krojiti sudbinu srpskog agrara u narednih devet godina
Vlada Srbije pripremila je nacrt najvažnijeg dokumenta za poljoprivrednike – Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026-2034. godine. Dok se prethodni period oslanjao na tranzicione modele, nova strategija jasno definiše Srbiju kao državu koja teži „prehrambenom suverenitetu“. U trenutku kada globalna tržišta potresaju krize, ovaj dokument pokušava da odgovori na ključno pitanje: kako nahraniti sopstveno stanovništvo, a ostati konkurentan na zahtevnom tržištu Evropske unije?
1. Reanimacija stočarstva: „Crveni alarm“ za domaće meso i mleko
Najveći fokus strategije stavljen je na stočarstvo, koje je decenijama u opadanju. Dokument priznaje da je ovaj sektor „najslabija karika“. Plan predviđa ne samo veće subvencije po grlu, već i sistemsku podršku za obnovu genetskog fonda i modernizaciju farmi. Cilj je jasan – zaustaviti pad broja grla i povećati učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje, što je osnovni pokazatelj razvijenosti agrara jedne zemlje.
2. Digitalna njiva: Dronovi i veštačka inteligencija postaju standard
Strategija uvodi pojam AKIS (Sistem poljoprivrednog znanja i inovacija). Šta to znači za prosečnog poljoprivrednika? Ideja je da znanje sa instituta i fakulteta brže stigne do njive.
- Precizna poljoprivreda: Planira se masovna primena dronova za prskanje, senzora za vlažnost zemljišta i satelitskog praćenja useva.
- Digitalno savetodavstvo: Poljoprivredne stručne službe (PSSS) prolaze kroz reformu – saveti će se deliti u realnom vremenu putem aplikacija, a digitalna pismenost postaje uslov za dobijanje određenih podsticaja.
3. Zelena agenda i klimatski šokovi
Suše i poplave više nisu incident, već pravilo. Strategija 2026-2034. predviđa značajna sredstva za:
- Sisteme za navodnjavanje: Fokus se pomera sa velikih kanala na mikrosisteme na samim gazdinstvima.
- Otporne sorte: Podsticaće se setva hibrida koji lakše podnose toplotne talase.
- Ekološki otisak: Srbija se usklađuje sa Sofijskom deklaracijom, što znači više organske proizvodnje i strožu kontrolu upotrebe pesticida.
4. Reforma subvencija: Novac tamo gde se stvara vrednost
Jedna od najvažnijih tačaka je obećanje o transparentnijoj i bržoj isplati podsticaja. Strategija predviđa prelazak na model koji više nagrađuje produktivnost i kvalitet, a manje samu površinu zemljišta. Poseban akcenat je na „mladim poljoprivrednicima“ i ženama u ruralnim sredinama, koji će imati prednost pri dodeli sredstava iz nacionalnog budžeta i IPARD III fondova.
5. Selo kao turistička i ekonomska destinacija
Ruralni razvoj više nije samo poljoprivreda. Strategija prepoznaje potencijal u preradi na „kućnom pragu“ i ruralnom turizmu. Cilj je da se stvori proizvod sa dodatom vrednošću (sir, džem, vino sa geografskim poreklom) umesto izvoza sirovina (pšenica, kukuruz).
Realizacija je ključ
Nova strategija je ambiciozna i modernistička. Ona postavlja temelje za poljoprivredu 21. veka, ali njena uspešnost zavisiće od budžetske discipline i sposobnosti administracije da apsorbuje sredstva iz EU fondova.
