Šljiva prepečenica iz Srbije, kao i sa celog Balkanskog poluostrva, definitivno je jedno od tri najsavršenija jaka alkoholna pića, tvrdi profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ninoslav Nikićević
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ninoslav Nikićević ima nadimak “doktor za šljivovicu”, jer je doktorirao na aromatičnim sastojcima šljive požegače i rakije šljivovice proizvedene od istoimene sorte. Ceo svoj radni vek proveo je izučavajući “žestinu”, a jedan je od najuglednijih i najtraženijih stručnjaka u Evropi u ovoj branši. Nikićević je bio član Međunarodne komisije za senzorno ocenjivanje kvaliteta jakih alkohonih pića na sajmu Croagro, gde je prvo mesto osvojila rakija iz Srbije.
Pojašnjava da pri ocenjivanju, uvek dva puta miriše proizvod, dva puta ga stavlja u usta, a ukoliko je mnogo staro i dobro piće, onda mora malo da ga, po pravilu, proguta. Iako ovaj posao radi nekoliko decenija, kaže da se opio svega nekoliko puta u životu.
Tvrdi da je šljiva prepečenica iz Srbije, kao i sa celog Balkanskog poluostrva, definitivno jedno od tri najsavršenija jaka alkoholna pića.
– Izdvojio bih svakako i francuski konjak i određene tipove škotskih malt viskija. Tu je i kalvados, specifični čuveni jabukov konjak, proizveden od jabukovog vina, kao i armanjak, koji je takođe veoma kvalitetan – navodi Nikićević.
On dodaje da od rakija koje se mogu naći na tržištu kod nas, ima korektnih primeraka, ali se ponekad ne vidi računa o senzornom kvalitetu, pa se mogu naći i veštačke arome i dodatak šećera. “U prepečenici je četiri puta više alkohola nego u vinu, a sedam do devet puta više nego u pivu. Preporučujem i onima koji vole jaka alkoholna pića, da ne konzumiraju ona koja imaju preko 45 volumnih procenata, (stepeni), jer treba čuvati jetru i želudac, svoj organizam i svoje zdravlje. Nigde nećete u zvaničnom “fri šopu” naći konjak preko 40 volumnih procenata. I viskiji su 42, 43, a Škoti piju sa 40 volumnih procenata jačine. Samo dunjevača, breskovača, šljivovica, lozovača i komovica “trpe” i do 45 volumnih procenata”, upozorava on.
Napominje da ljudi često greše na svim poljima prilikom proizvodnje rakije, ali da se veoma često dešava da izaberu pogrešan način za čuvanje i skladištenje, nakon završene destilacije.
Kaže da je najbolje čuvati rakiju u hrastovom buretu, a da postoje brojni primeri kako proizvođači stavljanjem raznih stvari znaju da umanje kvalitet rakije.
Kao glavni problem naše zemlje i svih naših proizvođača, on navodi činjenicu da naša šljivovica i ostala jaka alkoholna pića nisu zaštićena na međunarodnom nivou, tj. nije zaštićena trehnologija proizvodnje.
