Naša pšenica je ovih dana skuplja od one na berzama u regionu, cenom je premašila i berzu u Čikagu, te su vrlo moguće intervencije države na tržištu da bi se naše hlebno zrno izjednačilo sa svetskim i da naši pekari ne bi imali ama baš nikakvog povoda da traže sasvim neopravdano poskupljenje hleba, kako su to već uradili pre nekoliko dana.
Ovu nedelju na novosadskoj Produktnoj berzi pšenica je otvorila cenom od 23,50 dinara kilogram, dok je istovremeno na Berzi u Budimpešti ta žitarica koštala 19,56, a u Čikagu 20,55. Naše hlebno žito je za veoma kratko vreme poskupelo više od 30 odsto, i od najniže cene u regionu stiglo do najviše, na još širem tržištu. Ipak, to nije opravdanje za poskupljenje vekne jer se pekari i uz višu cenu žita sasvim lepo uklapaju u računicu po kojoj mese i prodaju hleb (pri tom, brašno nije poskupelo). Ne treba objašnjavati da zahtevi pekara da polukilogramska vekna košta 49 dinara nisu opravdani, dovoljno je reći da more pekara u Srbiji prodaje istu tu veknu i po 25 ili 30 dinara, ali je svakako pitanje kako je pšenica za tako kratko vreme toliko „narasla“.
U Ministarstvu trgovine kazali su nam da je reč o veštački izazvanoj situaciji, da će se voditi računa o tome da ona ne potraje i da imamo svasvim dovoljno pšenice i za nas i za svetsku pijacu. To je potvrdio i ministar Rasim Ljajić, ocenivši zahteve Unije pekara za poskupljenje hleba spekulativnim radnjama trgovaca i mlinara, koje su imale za cilj da cena pšenice poraste oko pet dinara.
– Naš odgovor na tu spekulativnu radnju trgovaca i mlinara biće najpre intervencija iz Robnih rezervi, a ukoliko to ne da rezultat, onda ćemo privremeno spustiti carine na uvoz pšenice – rekao je Ljajić.
– Rešenje bi u ovom trenutku bilo intervenisanje iz državnih rezervi, ali pre bi to bilo ukidanje carina na uvoz pšenice jer takvu smo situaciju imali i prethodnih godina, kada se ta mera pokazala efikasnom. Međutim, najbolje bi bilo da država povuče drugi potez – da ukine markice za brašno, koje su uvedene pre osam godina da bi se, evidencijom prometa, regulisalo to tržište – naglašava u razgovoru za „Dnevnik“ direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković, uz ocenu da evidencione markice nisu dale nikakvog efekta i da samo poskupljuju proizvodnju, i to za dinar po kilogramu brašna.
U slučaju da se država ipak opredeli za spuštanje carina, odnosno njihovo ukidanje do nove žetve, to, po oceni našeg sagovornika, neće ugroziti naše trgovce, a zaštitiće proizvođače koji su ove jeseni posejali pšenicu.
Dnevnik
