Prevara sa hranom u Srbiji nije samo pitanje kvaliteta proizvoda i zaštite potrošača, već i ozbiljan ekonomski problem koji, prema analizi autora Ivana Smajlovića, svake godine odnosi milijarde evra iz domaće privrede. U komparativnoj analizi Srbije i Austrije, autor ukazuje da slabe kontrole autentičnosti, izbegavanje plaćanja poreza i siva ekonomija najviše pogađaju sektore meda, vina, mleka i jakih alkoholnih pića
Prema modelu integrisane kvantifikacije gubitaka koji je korišćen u analizi, godišnji ekonomski odliv u Srbiji procenjen je na 7,99 milijardi evra, što autor označava kao svojevrsni „porez na prevaru“. Posebno se izdvaja procenjeni fiskalni vakuum od 936,1 milion evra godišnje, nastao zbog izbegavanja poreza, akciza i pogrešne klasifikacije proizvoda. U sektoru jakih pića, zamena voćnih destilata industrijskim etanolom, prema ovoj analizi, generiše najveći deo poreskog gubitka.
Poređenje sa Austrijom pokazuje koliko uređeni sistemi kontrole porekla i autentičnosti mogu da utiču na dodatu vrednost. Dok Austrija u posmatranim sektorima – pčelarstvu, vinarstvu, mlekarstvu i proizvodnji jakih pića – ostvaruje oko 5,32 milijarde evra prihoda godišnje, Srbija, prema proceni autora, u istim oblastima beleži gubitke od 7,99 milijardi evra. Najveća razlika vidi se u proizvodima kod kojih autentičnost direktno određuje cenu: medu, vinu, sirevima i rakiji.
U pčelarstvu, autor navodi da Austrija ostvaruje oko 520 miliona evra, dok Srbija zbog pritiska falsifikata, niske cene i blokade tržišta ostvaruje višestruko manji prihod. Sličan obrazac vidi se i u vinarstvu: austrijski model počiva na zaštićenom poreklu, kontroli kvaliteta i izvozu vina visoke vrednosti, dok se Srbija, prema analizi, suočava sa pritiskom jeftinog rinfuznog vina i slabljenjem domaćeg vinogradarstva.
Posebno zabrinjavaju podaci koji se odnose na mlekarstvo. U analizi se navodi da je tokom 15 godina izgubljen značajan deo biološkog kapitala, uključujući likvidaciju 145.000 visokoprinosnih mlečnih krava, uz zatvaranje velikog broja malih farmi. Autor ocenjuje da takav trend ne znači samo pad proizvodnje, već i dugoročnu dekapitalizaciju sela, gubitak prihoda i ubrzavanje ruralne depopulacije.
Jedan od ključnih zaključaka analize jeste da Srbija ne gubi samo novac kroz sivu ekonomiju, već i mogućnost da od sopstvenih resursa stvara proizvode visoke dodate vrednosti. Dok Austrija autentičnost koristi kao tržišnu prednost, Srbija, prema autoru, nedovoljnom kontrolom ostavlja prostor falsifikovanim i niskokvalitetnim proizvodima da obaraju cenu domaćim proizvođačima.
Kao rešenje, u analizi se predlaže jačanje laboratorijske kontrole i uvođenje obaveznog, nezavisnog izotopskog testiranja, posebno u sektorima u kojima su prevare najčešće i najskuplje. Autor ocenjuje da takva kontrola više nije samo pitanje bezbednosti hrane, već i instrument zaštite domaće poljoprivrede, budžeta i prehrambenog suvereniteta.
Prema ovoj analizi, Srbija ima agronomski potencijal znatno veći od sadašnjeg učinka, ali ga ne može ostvariti dok se tržište ne očisti od falsifikata i nelojalne konkurencije. Zato borba protiv prevara sa hranom nije samo pitanje inspekcija i laboratorija, već i pitanje opstanka malih proizvođača, vrednosti domaće hrane i budućnosti sela.
