U jednoj trećini svetskih okeana izlov ribe je preteran, a globalna potrošnja ribe je na istorijski najvišem nivou, navode Ujedinjene nacije u današnjem izveštaju, upozoravajući na pretnju održivosti tog ključnog izvora proteina za milione ljudi širom sveta
Prekomeran ribolov je naročito izražen u delovima sveta u razvoju, gde se mnogi ljudi već bore sa problemom obezbeđivanja dovoljno nutritivne hrane, piše u izveštaju Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
“Prisutan je preveliki pritisak na morske resurse i potrebna je znatno veća posvećenost vlada na poboljšanju stanja u njihovim industrijama ribolova”, izjavio je Manuel Barange, direktor Odeljenja FAO za ribarstvo i akvakulturu.
“Predviđamo da će Afrika u budućnosti morati da uvozi ribu”, rekao je on za Fondaciju Tomson Rojters, dodajući da bi nestašica mogla da prouzrokuje skok cena, što bi nesrazmerno mnogo više pogodilo siromašne nego bogate.
Barange je dodao da Afrika ima veliki potencijal za akvakulturu, ali da joj je potrebna podrška u pogledu finansija, uzgoja i isporuke ribe.
Na globalnom nivou, procenat izlovljene ribe u magacinima je porastao do neodrživog nivoa od 33,1 odsto u 2015. godini, sa 31,4 procenta u 2013. godini i 10 odsto u 1974.
Istorijski rekord potrošnje ribe
Potrošnja ribe je dostigla istorijski rekord od 20,2 kg po osobi u odnosu na devet kilograma 1961. godine, navodi se u izveštaju i dodaje da se očekuje dalje povećanje potrošnje s rastom svesti potrošača u pogledu brige o vlastitom zdravlju.
Trenutno, 3,2 milijarde ljudi se oslanja na ribu, koja u njihovom unosu životinjskih proteina u ishrani učestvuje sa skoro 20 procenata.
Uzgoj ribe u ribnjacima ili akvakultura – najbrže rastući poljoprivredni sektor u proteklih 40 godina – u velikoj meri je zaslužan za povećanje dostupnosti ribe u svakodnevnoj ishrani, ističe FAO.
Sa daljim smanjenjem izlova na otvorenom moru, sve više zemalja ć se okretati razvoju farmi ribnjaka. Vlada u Alžiru podstiče farmere u Sahari da gaje ribu kako bi povećali svoje prihode i proizvodnju ribe.
Kritičari međutim kažu da to može naneti štetu životnoj sredini i doneti bolesti i širenje invazivnih životinjskih vrsta u divljini, dok Barange tvrdi da je rešenje u “odgovarajućoj regulativi, zakonodavstvu, nadzoru i kontroli”.
