Mišljenja o efektima primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na domaću poljoprivredu i prehrambenu industriju su podeljena, jer dok neki stručnjaci smatraju da je SSP za zadatak imao prilagođavanje standardima EU, drugi misle da je prerano primenjen.
Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić je mišljenja da će primena ovog sporazuma za posledicu u budućnosti imati nastavak tendencije nestanka malih poljoprivrednih gazdinstava, a istovremeno u primeni standarda propustili smo mnogo rokova i teško ćemo uspeti da ih nadoknadimo.
Uništeno više od 150.000 poljoprivrednih farmi
Prema njegovim rečima, u našoj zemlji je poslednjih godina uništeno više od 150.000 poljoprivrednih farmi, a oko 63.000 ljudi je ostalo bez posla u poljoprivrednim preduzećima.
“Mi se nalazimo u prvoj od narednih desetak godina velikog spremanja u oblasti agrarne ekonomije”, naveo je Ševarlić na Kopaonik biznis forumu.
On smatra da bi političari u zemlji morali daleko odgovornije da se ponašaju prema poljoprivredi, i da na svoje izborne liste uključe poljoprivrednike, ukoliko žele da se ova privredna grana razvija.
Prema njegovom mišljenju, takođe je potrebno da se definiše paket mera agrarne politike, kako bi se na organizovan način razvijala poljoprivreda u narednim godinama.
Srbiji rečeno da bi 2015. godine mogla da postane članica EU
Direktor kompanije “Global sid” Saša Vitošević je naveo da je primena SSP došla u pogrešno vreme, jer je našoj zemlji rečeno da bi 2015. godine mogla da postane punopravna članica EU, pa je zato 1. januar 2014. godine bio određen za datum potpune liberalizacije.
Vitošević je naveo da jedan od vodećih elemenata agrarne politike EU jeste ruralni razvoj, odnosno razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava, što u našoj zemlji nije slučaj.
Subvencije u poljoprivredi su takođe neuporedive, pa se tako u EU za podsticaje u poljoprivredi izdvaja 310 evra po hektaru, a u Srbiji 85 evra po hektaru.
Iskoristiti poljoprivredno zemljište
Glavni ekonomista Hipo Alpe Adria banke Jasna Atanasijević navela je da bi se prostor za povećanje poljoprivredne proizvodnje mogao pronaći u neiskorišćenom poljoprivrednom zemljištu, jer je u našoj zemlji, kako je precizirala, osam odsto neobrađenog poljoprivrednog zemljišta.
Takođe, postojeću tehnologiju bi trebalo unaprediti, povećati procenat obradivog zemljišta koje se navodnjava i preduzeti mere na ukrupnjavanju gazdinstava.
Generalni direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović ocenio je da je se u našoj zemlji veruje da bi u poljoprivredi kod nas trenutno moglo da se uposli više ljudi, ali je to netačno zbog toga što je svaka zemlja koja je bila na ovom stepenu razvoja poljoprivrede prvenstveno morala da podigne produktivnost, pa da onda računa na druge pozitivne efekte.
Šagovnović je mišljenja da efekti SSP na srpsku poljoprivredu imaju za cilj da pripreme domaći agrar za standarde koji važe na evropskom tržištu.
Tanjug
