Prinos kukuruza u Srbiji mogao bi ove godine zbog suše da bude manji za 30 do 40 odsto u odnosu na nivo koji se ostvaruje u normalnim proizvodnim uslovima, ocenio je agroekonomista Mladen Petrović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede. Kod soje su posledice suše još izraženije, a gubici poljoprivrednika mogu dostići 500 do 600 evra po hektaru
Kako Petrović objašnjava za AgroTV, visoke temperature i nedostatak padavina posebno nepovoljno utiču na kukuruz, jer pri temperaturama višim od 35 stepeni dolazi do problema sa oplodnjom i punjenjem zrna.
U Srbiji se poslednjih godina kukuruz gaji na između 950.000 i milion hektara. Prosečan prinos u prethodnih deset godina iznosio je oko 6,15 tona po hektaru, dok je u poslednjih pet godina pao na približno 5,4 tone.
U normalnim proizvodnim uslovima prinos kukuruza može dostići sedam do osam tona po hektaru, pa bi ovogodišnja suša, prema Petrovićevoj proceni, mogla da umanji prinose za oko 30 do 40 odsto.
Takva procena je nepovoljnija od pojedinih očekivanja iz prethodnih nedelja da bi ovogodišnja proizvodnja, uprkos suši, mogla biti bolja nego prošle godine.
Soja još osetljivija na nedostatak vode
Među kulturama koje posebno teško podnose sušu je i soja. Petrović navodi da je njen prosečan prinos tokom prethodne dve godine iznosio svega oko 1,6 tona po hektaru, dok se u normalnim proizvodnim uslovima može očekivati oko 3,5 tona.
Pad prinosa direktno se odražava i na prihode gazdinstava.
Prema njegovoj računici, umanjenje prinosa kukuruza za oko 30 odsto može proizvođača koštati približno 400 evra po hektaru, dok kod soje gubitak može dostići između 500 i 600 evra po hektaru.
– Kada govorimo na nivou Srbije, to su ogromni gubici koji se mere u stotinama miliona evra – upozorio je Petrović.
Najveće posledice očekuju se u Vojvodini, gde se nalaze i najveće površine pod ratarskim kulturama.
Osiguranje i subvencije ublažavaju gubitke
Petrović smatra da jedan od načina zaštite proizvođača predstavlja osiguranje prinosa. Polisa ne može sprečiti štetu, ali može omogućiti nadoknadu dela izgubljenog prihoda i znatno ublažiti finansijske posledice loše proizvodne godine.
Kako je naveo, važnu ulogu ove godine imaju i državne subvencije, jer bi bez njih deo poljoprivrednih proizvođača teško mogao da pokrije čak i osnovne troškove proizvodnje.
Dugoročno, međutim, zaštita ratarske proizvodnje od sve izraženijih klimatskih ekstrema zahteva ulaganja u navodnjavanje, kao i razvoj sorti i hibrida otpornijih na sušu.
Problem je što ni postojeći sistemi za navodnjavanje ove godine nisu svuda mogli da budu iskorišćeni. Niski vodostaji, nedostatak raspoložive vode i nedovoljno uređena kanalska mreža na pojedinim područjima onemogućili su navodnjavanje čak i na njivama koje imaju potrebnu infrastrukturu.
Novi hibridi kao deo odgovora na klimatske promene
Petrović je kao jedan od pravaca daljeg razvoja izdvojio stvaranje novih sorti i hibrida koji bi mogli bolje da podnesu sušu i visoke temperature.
Institut za ekonomiku poljoprivrede, kako je naveo, zajedno sa Ministarstvom nauke i tehnološkog razvoja sarađuje sa institucijama iz Kine i Ambasadom Kine u Beogradu.
U narednom periodu očekuje se dolazak kineskih naučnika koji se bave istraživanjima u proizvodnji kukuruza. Cilj je povezivanje stručnjaka iz Srbije i Kine, razmena znanja i iskustava, kao i mogućnost zajedničkih istraživanja na razvoju novih sorti i hibrida otpornijih na sušu.
