Vađenje šećerne repe počeće za nešto više od dve sedmice a u fabrikama šećera su spremni za taj posao. Bez obzira na sušu, stručnjaci očekuju da proizvođači i ove godine ostvare profit u toj proizvodnji
Pod šećernom repom ovog proleća je posejano uobičajenih 60 hiljada hektara, a direktor sirovinskog sektora šećerane u Vrbasu Rade Miljević kaže da će prosečan prinos biti manji, ali očekuje i veći sadržaj šećera u korenu.
“Kada je reč o prinosu šećerne repe možemo reći da će biti manje za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Očekujemo da će digestija (sadržaj šećera) biti veći nego lane ali ćemo precizne podatke znati u toku sledeće nedelje”, kaže Miljević.
Vrbaska šećerana je sa kooperantima ugovorila proizvodnju šećerne repe na 20.350 hektara, a sa šećeranama u Kovačici i Pećincima ukupna površina je 38.000 hektara. Uz ove tri repu će ove godine prerađivati i šećerane u Crvenki i Kovačici.
Kooperant vrbaske šećerane Goran Kresoja će za svaku predatu tonu šećerne repe dobiti 35 evra. On u Kuli pod tom kulturom ove godine ima 100 hektara.
Manje štete od bolesti i štetočina
Iako je suša, Kresoja kaže da je ove godine u usevu ima manje štete od bolesti i štetočina.
“U našem kraju ove godine ima manje truleži kao i cerkospore. Prinos će biti manji za više od 20 odsto tako da ne očekujem više od 50 tona repe po hektaru”, kaže.
Miljević ne očekuje da će skorašnje ukidanje proizvodnih kvota za šećernu repu u Evropskoj uniji uticati na našu inustriju šećera.
“Šećerna repa ima budućnost u Srbiji i pozivam sve proizvođače da gaje repu. U toj proizvodnji ne mogu biti na gubitku, a od njihovog pridržavanja tehnologiji proizvodnje zavisi da li će po hektaru zaraditi 300, 500, 700 ili 1.000 evra”, navodi.
Pet aktivnih šećerana u Vojvodini godišnje proizvede pola miliona tona šećera. U Evropsku uniju izvezemo 180.000 tona, domaće tržište se podmiri sa 220.000 tona, a ostatak se plasira na tržište CEFTA sporazuma.
