Prinosi žitarica, voća i povrća su u Pomoravlju i Šumadiji, drugoj po veličini žitnici Srbije, i do četiri puta manji od mogućih zbog nedostatka novih sistema za navodnjavanje, pri čemu su stari propali, razvučeni i pokradeni, kažu poljoprivredni stručnjaci ovog dela Srbije.
U Levču, gde je pod kupinom oko 500 hektara, tamo gde se navodnjavalo prinos je ove godine 20 tona po hektara, a gde nije samo pet, znači četiri puta manji, izjavio je Tanjugu direktor Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Rekovac Đorđe Stanojević.
Navodnjavanje bi omogućilo dve žetve godišnje a poljoprivrednici ne bi zavisili od neba, izjavio je Tanjugu stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe u Jagodini, Miodrag Simić.
Navodnjavanje znači sigurnost u proizvodnji, ne zavisite od neba, i poljoprivrednici Pomoravlja bi trebalo da iskoriste reke, pre svega oni koji imaju parcele uz Veliku Moravu i koji se bave intenzivnom proizvodnjom voća, kupina, malina, dodao je ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak.
“Navodnjavanjem, posebno u sušnim godinama, prinosi se mogu povećati sto odsto i više, ostvariti dve žetve”, podvukao je Simić.
To sada ostvaruju neki poljoprivrednici, ali nažalost na malim parcelama, “na primer posle ječma sade kukuruz ili neko krmno bilje, a povrtari posle krumpira sade kupus”, dodao je Simić i napomenuo da se uz sisteme za navodnjavanje može uvek računati na dve žetve.
“Sistema za navodnjavanje velikih površina u Pomoravlju, Resavi i Levču nema. Osamdesetih godina prošlog veka imali su ih Poljoprivredno dobro “Dobričevo” kod Ćuprije, “Prvi maj” Svilajnac, AIK Jagodina, Fabrika šećera Ćuprija i još neki. Sada toga nema sve je razneseno, pokradeno. Na parcelama AIK-a, ostali su bunari ali se ne zna u kakvom su stanju”, istakao je Simić.
Poljoprivredni stručnjaci podsećaju na projekte koje su radili stručnjaci Ministarstva poljoprivrede 2012. i ranijih godina, a odnose se na “lokalno navodnjavanje u dolini Velike Morave”, u Velkoj Plani, Lapovu, Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Ćićevcu, Varvarinu, Stalaću, Velikoj Drenovi, “Dobričevu”.
Realizacija tih projekata nikako da počne, dodaju oni.
U Pomoravskom i Šumadijskom okrugu, pod oranicama i baštama je više od 236.000 hektara, za poslednjih 35 godina količine padavina su smanjene za oko 900 milimetara, suše su sve češće i poprimaju karakter elementarnih nepogoda, a samo jedan odsto zemljišta se navodnjava, stoji u analizi stručnjaka Sektora za poljoprivredu Regionalne privredne komore (RPK) za Šumadiju i Pomoravlje.
Stručnjaci ovog Sektora RPK, ocenjuju da Šumadijskom i Pomoravskom okrugu nedostaje godišnje oko 500 milimetara vodenog taloga.
“U Pomoravskom okrugu zbog suše proizvodnja kukuruza, tradicionalno najzastupljenije žitarice, smanjena je za čak 40 odsto, povrća za 65, krmnog bilja 31, šećerne repe i soje 20, suncokreta 14,6 odsto”, tvrde u RPK.
U Jagodini je zbog suše proizvodnja kukuruza niža za 46 odsto a povrća čak 75 odsto, u Rekovcu proizvodnja kukuruza niža za 43, u Paraćinu i Svilajncu 40, u Ćupriji 37, Despotovcu 35 odsto.
Uz smanjenje količine padavina situaciju još težom čine visoke temperature vazduha, sve više tropskih dana leti i nedovoljne rezerve zimske vlage.
Gotovo identična situacija je u celoj Srbiji, možda nešto izraženija u severnom Banatu, Timočkoj krajini i na jugu Srbije.
U celini gledano reč je o “velikom deficiti vode a uspešna biljna
proizvodnja se ne može ostvariti bez navodnjavanja”. Navodnjavanjem bi se mnogo toga promenilo u povećanju plodnosti zemljišta, ishrani i zaštiti biljaka, a pored povećanja prinosa gajenih biljaka moglo bi se razmišljati i naknadnoj setvi (dve žetve u godini), ocenjuju u RPK.
U RPK smatraju da bi navodnjavanjem u narednih deset, petnaest godina, u ovom delu Srbije trebalo obuhvatiti 187.590 hektara u okviru vodenog područja “Morava” i 54.000 hektara na vodno melioracionom području “Velika Morava” .