Pred početak nove poljoprivredne sezone poljoprivrednici iz Vojvodine razmišljaju kako da na svoje njive dovedu dovoljno sezonskih radnika. Razlozi koji pospešuju ovaj problem su raznoliki – od odlaska mladih iz sela, zapošljavanje meštana u fabrikama u obližnjim gradovima, do nezainteresovanosti za rad u polju
Pojedine poljoprivrednike to je navelo da odustanu od gajenja kultura koje godinama sade, dok drugi rešenje vide u dovođenju radnika sa juga zemlje ili iz inostranstva.
Porodica Rajković u Hrtkovcima proizvodi duvan već devet godina. Aleksandar Rajković objašnjava da je njima uveliko počela nova sezona i da će za oko dva meseca rasad prebaciti na njivu. To kaže im i nije veliki problem, on nastaje kasnije. “Najzahtevniji deo ovog posla je branje duvana, jer tad su nam radnici potrebni. Za našu proizvodnju to je minimum 15 ljudi dnevno. I onda ne možemo da ih nađemo ovde pa dolaze ljudi iz okoline Požarevca, Kostolca, pa čak neki iz Bujanovca”, kaže on.
Stotinak kilometara dalje, u atarima Ruskog Krstura, poljoprivrednik Ivan Međeši, navodi da je ove godine rešio da odustane od porodičnog posla. “I pored toga što nema radne snage, nema ni kvalitetne radne snage. To je najveći problem. Otkad ja sadim cena paprike je uglavnom ista. Sve ide gore – hemija ide gore, dnevnice idu gore. Ja tu matematiku više ne vidim”, objašnjava on.
U zemljoradničkoj zadruzi koja okuplja krsturske proizvođače napominju da veći broj njih razmišlja kao Ivan, te da odustaju, ili smanjuju površine pod paprikom.
Dušanka Oros iz zemljoradničke zadruge “Krsturska paprika” kaže da problem nedostatka sezonskih radnika traje već nekoliko godina. “Juče sam baš imala poziv od agencije koja uvozi radnike, legalno sve, iz Indije. I ja bi sad trebalo da obavestim proizvođače koji su zainteresovani da se porazgovara o tome, jer ako budemo nastavili sa sadnjom paprike, moraćemo imati radnu snagu, s tim što ćemo morati možda i da je uvezemo kao što već mnogi rade”, rekla ja ona.
Da stranci rade na vojvođanskim njivama nije novina. Prema podacima NALED-a, tokom prošle godine u Srbiji ih je bilo angažovano oko hiljadu. Većina, oko 600 bili su radnici iz Uzbekistana, a potom i njih 350 iz Indije.
Da bi ih poslodavac angažovao, pojašnjavaju, nije potrebno da imaju radnu dozvolu, ali je obavezan da policiji podnese zahtev za izdavanje evidencijskog broja stranaca. Iako to rešava deo problema, za proizvođače radnici iz daleka, kažu, znače nove nepoznanice i dodatne troškove.
