Zbog rata u Ukrajini, energenti, hrana za stoku i đubrivo su sve skuplji, setva je sve siromašnija, a poljoprivredu je u ovoj godini dodatno ugrozila ekstremna suša. Ali kretanja u poslednjoj deceniji pokazuju da problemi u domaćoj poljoprivredi ne počinju od ove godine

Trenutno, za sve što ne ide kako treba krivi se rat u Ukrajini, pa tako i za kretanja u poljoprivredi, a uzrečicu da nevolja nikada ne dolazi sama potvrdila je i letošnja suša u celoj Evropi, koju su pratile alarmantne izjave da je ”najveća u poslednjih pola veka“.

Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o kretanjima u poljoprivrednoj proizvodnji tokom prethodne decenije, međutim, pokazuje da i bez prepucavanja globalnih sila i istorijske suše, prinosi u domaćoj poljoprivredi su skloni velikim kolebanjima zahvaljujući jednoj konstanti – da i dalje skoro isključivo zavise od trenutnih vremenskih uslova.

Analiza pokazuje i da je uprkos rastu vrednosti izvoza poslednjih godina, većina drugih pokazatelja u padu. To je slučaj i sa obimom poljoprivredne proizvodnje, koja sa udelom od preko 97% u strukturi domaće poljoprivrede ubedljivo dominira nad uslugama.

Tokom prethodne decenije, proizvodnja je porasla za 0,6% u 2011. godini, naredne se survala za preko 17%, a potom porasla za rekordnih 21,6% u 2013. godini. Od tada se proizvodi sve manje, pa je rast u pandemijskoj 2020. iznosio svega 2,1%, ali su rezultati bili još lošiji u 2021. godini kada je proizvodnja pala za 6,7%.

U izveštaju se navodi da su ovakva kretanja pre svega posledica velikih oscilacija u biljnoj proizvodnji koja čini najveći deo poljoprivrednih proizvoda. To potvrđuje i podatak da je proizvodnja bilja bila rekordna upravo 2013. godine, sa rastom od skoro 33%, dok je u 2020. povećana za samo 4%, a u 2021. je zabeležen pad od skoro 7%.

Posmatrano prema ostvarenoj vrednosti, prošle godine su najveći udeo imala žita koja su činila gotovo dve petine ukupne vrednosti, voćna proizvodnja je činila jednu petinu, a slede proizvodnja industrijskog bilja (16,4%) i vina (9,4%).

Prethodne godine je u poređenju sa godinom ranije, u Srbiji zasejano više pšenice, raži, ovsa, kukuruza, šećerne repe i soje, a manje ječma, uljane repice i suncokreta.

U odnosu na desetogodišnji prosek, zasejane površine pod pšenicom povećane su za 5%, kukuruza za 3%, suncokreta za 4,8%, a soje za skoro 29%.

I pored toga što je ukupna biljna proizvodnja zabeležila veliki pad u 2021. godini, uvećala je svoje učešće na račun stočarstva, dostigavši udeo od 75% u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Stočarska proizvodnja je tokom prethodne decenije dostigla najveći rast od preko 10% u 2015. godini, ali je u 2020. pala za 2,2%, a 2021. je bila manja za 6,5%.

Prošle godine je smanjen i obim izvoza za skoro 11%, ali je vrednost izvezenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bila veća skoro za petinu, pre svega zbog poskupljenja hrane na svetskom tržištu. Vrednost izvoza je prema podacima Privredne komore Srbije dostigla 4,2 milijarde evra, odnos petinu ukupnog izvoza, dok je suficit povećan za 15,3%, na 1,8 milijardi evra. Najviše smo izvezli povrća, voća, pšenice i kukuruza, a preko polovine izvoza je plasirano na tržištu EU, četvrtina je otišla u zemlje CEFTA, a 6,1% u Rusiju.

Napad Rusije na Ukrajinu, ove godine nije oštetio samo one koji su poljoprivredne proizvode primarno izvozili na rusko tržište, već je zbog rasta cene energenata, đubriva i hrane za stoku povukao na dole celu poljoprivrednu proizvodnju.

Prema podacima iznetim u publikaciji ”Makroekonomske analize i trendovi“, poljoprivredna proizvodnja je u drugom kvartalu pala za 5,8% na godišnjem nivou, a zbog ekstremnih suša za 8% u avgustu.

U prvoj polovini godine prihodi od poljoprivrede smanjeni su za 20%, iako su izvozne cene povećane za preko 18%. Zbog rasta cene energenata i mineralnog đubriva, prolećna setva je bila skuplja za trećinu nego lane, a procenjuje se da će jesenja setva pšenice, ječma i uljane repice biti i za 50% skuplja u odnosu na prošlu godinu.

Nastavljaju da rastu i cene poljoprivrednog zemljišta, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, najskuplje su oranice u okolini Beograda, Sremu i južnoj Bačkoj.

Najskuplji hektar u Beogradskom regionu prodat je za 59.800 evra, u Sremu cene idu do 43.550 evra a u južnoj Bačkoj do 33.450 evra za hektar.

Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji prodato je ove godine za milion evra, i to u naselju Pavlovci u Rumi, a novi vlasnik je platio vrtoglavih 176 hiljada evra za hektar.

BiF