AP Vojvodina prihvatiće prodaju 700 hektara poljoprivrednog zemljišta koje obrađuje AD “Aleksa Šantić”, ali se neće odreći kamate na potraživanja od tog preduzeća, koja iznosi više od 580 miliona dinara, izjavio je danas pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman.
Posle sednice Pokrajinske vlade, na kojoj je usvojena informacija o potraživanjima AP Vojvodine od hipotekarnog dužnika AD “Aleksa Šantić” iz istoimenog mesta kod Sombora, Radoman je na konferenciji za novinare istakao da pokrajina prihvata tu prodaju kako bi bio omogućen nastavak privatizacije tog preduzeća.
Napominjući da od ukupnih obaveza “Alekse Šantića” prema poveriocima, koje iznose oko 2,4 milijarde dinara, gotovo polovinu čine potraživanja Razvojnog fonda Vojvodine (RFV), Radoman je rekao da je kamata na ta potraživanja dostigla oko 580 miliona dinara i dodao da pokrajina ne može da prihvati da se tog novca odrekne, kako je bilo traženo iz Vlade Srbije.
On je podsetio da početna cena za oko 700 hektara zemlje tog preduzeća iznosi 910 miliona dinara, prema programu prodaje imovine koji je utvrdila republička Agencija za privatizaciju.
Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški rekao je novinarima da su u pokrajini svesni činjenice o neophodnosti investicija i naglasio da pokrajina predlaže rešenje koje je “mnogo povoljnije i za AD ‘Aleksa Šantić’ i za budžet Vojvodine”.
Na osnovu predloga RFV odlučeno je da se ta potraživanja naplate srazmerno ostvarenoj ceni u privatizaciji, rekao je Bogaroški i objasnio da će “glavnica naših potraživanja biti zadržana u Razvojnom fondu Vojvodine a da će sve ono što se ostvari preko glavnice ponovo uložiti” u AD “Aleksa Šantić”.
Na taj način će preostali deo tog preduzeća, odnosno imovina koja ne ide sad na prodaju, biti “zanimljiviji potencijalnim investitorima”, rekao je Bogaroški.
Pokrajinski sekretar za finansije Radoman je ocenio da je na taj način zaštićena imovina pokrajine i da je “otkočen proces privatizacije” tog preduzeća, odnosno stvorena je mogućnost da investitori kupe imovinu a kasnije i samo preduzeće “Aleksa Šantić”.
On je dodao da je gašenje Razvojne banke Vojvodine bio “isključiv politički pritisak i da ekonomskog opravdanja za gašenje nije bilo” jer, kako je naveo, pravni naslednik te banke i njenih loših aranžmana je RFV, koji je sad prava adresa za naplatu potraživanja od AD “Aleksa Šantić”.
Direktor RFV Dušan Bajić rekao je, na zajedničkoj konferenciji za novinare, da je od aprila 2013. godine, kada je osnovan taj fond, do danas naplaćeno oko tri milijarde dinara tih “i loših i dobrih potraživanja” Razvojne banke Vojvodine i dodao da bi u narednom periodu moglo da bude naplaćeno još sedam do osam milijardi dinara.
RTV
