Šaran će, tradicionalno, biti glavna zvezda nikoljdanskih trpeza, ali iako za njim ovih dana vlada prava pomama i iako se iz naših najvećih ribnjaka dnevno isporučuje i 50 tona te ribe, alasi se, sva je prilika, neće ovajditi. Konce im, kako kažu, mrse veliki marketi koji obaraju cene preko svake mere, a dave se i u crnom tržištu koje pojede više od polovine ulova šarana.

– Megamarketi vode poslovnu politiku koja nas uništava. Imaju dampinške cene, rade bez marže ili su na čistom gubitku, ali nastoje da tako da privuku što više kupaca koji uglavnom kod njih ne dolaze samo po šarana već i po drugu robu. Prodaju šarana jeftinije nego što mu je proizvodna cena i tako ugrožavaju ribnjake i celo ribarstvo – kaže za „Dnevnik” direktor ribnjaka „Ečka” Nenad Radulović, dodajući da je to češća pojava u trgovinskim kompanijama koje nisu u domaćem vlasništvu i da je kilogram te ribe sada 299 dinara. – U nekim marketima je čak organizovana akcija u kojoj se na deset kilograma šarana dobija litar ulja pa je tako riba još jeftinija. A kada se odbiju troškovi prevoza, PDV i drugi izdaci, ispada da ribnjaci za kilogram dobiju 220 dinara, što je nerealno i ispod svake cene.

Naš sagovornik veli da se nijednom ribnjaku ne isplati da prodaje svoj proizvod pod takvim uslovima. Šaran se gaji tri godine, troškovi rastu, a cene padaju li, padaju.

Podsetimo, prošle godine u ovo doba šaran je koštao oko 350 dinara, a pre dve godine čak 430 do 450 dinara.

– Mnogi ribnjaci prinuđeni su na to da sada daju tu ribu budzašto. To je specifična vrsta proizvoda, ne može da stoji, a ako se ne proda u ovom periodu, pitanje je da li će moći kasnije. Problem su odgovarajući kapciteti za čuvanje ribe, a sve to omogućuje kupcima da nas ucenjuju – kaže Radulović, dodajući da je prodajna cena najmanje deset odsto ispod proizvodne.

Rak-rana domaćeg ribarstva je i šverc.

– Sigurno 60 osto prometa ribe, ako ne i više, odvija se na crnom tržištu. Šaran, tolstolobik i druga riba prodaju se na nelegalnim mestima, a niko u državi ne zna ni koliko ima malih i porodičnih ribnjaka, odakle riba stiže u prodavnice i na pijace bez ikakve kontrole. Neki ribnjaci ne prijavljuju radnike, ne plaćuju vodne doprinose i poreze, nemaju druge troškove… Sve to ugrožava one koje posluju legalno – iznosi Radulović.

Osvrćući se na još jedan problem u ovoj branši – konkurenciju iz uvoza, on napominje da šaran i tolstolobik, recimo, stižu iz Hrvatske, a tamošnji alasi imaju izvozne subvencije te su u povoljnijem položaju od naših.

A ribari u Srbiji nemaju gotovo nikakvu pomoć iz državne kase. Uvršćeni su lane u zakon o podsticajima ali nisu se dugo radovali. Država je konačno uvela subvenciju i stimuliše proizvodnju sa sedam dinara po kilogramu, međutim, toliko je iskomplikovala postupak dobijanja podsticajnih sredstva da na kraju ribarstvu nije dala ništa.

– Po donošenju zakona kojim nas je obuhvatila, donet je pravilnik koji nas je potpuno diskreditovao – kaže Radulović.

Inače, ečanski šaran je nadaleko poznat po kvalitetu koji se postiže tradicionalnim gajenjem – ima nizak procenat masti, a mnogo proteina. Prosečna težina mu je 3,5 kilograma, ali ima primeraka i težih od pet. U ovom, našem najvećem slatkovodnom ribnjaku, koji organizuje proizvodnju na 1.700 hektara, biće ove godine proizvedeno 3.000 tona ribe, zajedno s mlađi.

Ečanskom šaranu dozvolu za izvoz dala je i EU, međutim, kako nam je kazao Radulović, procedura je vrlo komplikovana, i s naše strane i s evropske, tako da su ove godine izvozna tržišta Republika Srpska i Makedonija, gde će otići 300 tona. Zvanično u Srbiji ima oko 200 slatkovodnih ribnjaka, koji zauzimaju oko 14.000 hektara. Godišnja proizvodnja procenjuje se na 12.000 tona šarana i 1.600 tona pastrmke. Oko 100 miliona dolara potroši se na uvoz uglavnom smrznute morske ribe.

Najjeftiniji na svetu

– Mogu slobodno reći da je naš šaran najjeftiniji na svetu. U zemljama EU i okruženju cena je između sedam i deset evra. U Češkoj i Mađarskoj je oko četiri evra, ali je u Beču oko deset evra. A to je šaran iz Mađarske, koji se s našim ne može meriti – mastan je, a težak je svega 1,3 kilogram – navodi Radulović.

Evropski prosek potrošnje je 21,4 kilogram po stanovniku, a u Srbiji jedva sedam pa smo na dnu lestvice.

Dnevnik