Na zahtev Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije u nedelju, 11. januara, održan je sastanak proizvođača i prerađivača mleka na kojem je razmatrana aktuelna kriza otkupa i plasmana mlečnih proizvoda. Na sastanak je pozvano i Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga, čiji su predstavnici prisustvovali, dok se Ministarstvo poljoprivrede nije odazvalo pozivu i nije poslalo svog predstavnika

Ispred prerađivača mleka sastanku su prisustvovali Milan Vidojević (mlekara „Lazar“ Blace), Milorad Bogdanović (MEGGLE Srbija, Kragujevac), Nemanja Gajević (mlekara „Granice“, Mladenovac), Dejan Špiljević (Mitić prom), Marko Seničić (mlekara „Seničić“, Pečeno) i Marko Dostanić (mlekara „Dikan-kop“, Tijanja).

Na početku sastanka, Miloš Trajković iz Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije izneo je podatke o uvozu i izvozu mleka i tvrdih sireva tokom 2024. i 2025. godine, kao i informacije o višku mleka u Evropskoj uniji i otkazivanju otkupa u Centralnoj Srbiji. Poseban akcenat stavljen je na uvoz tvrdih sireva Gauda i Edamer, koji se ocenjuju kao direktna konkurencija domaćem kačkavalju.

Prema podacima iz saopštenja, u novembru 2025. uvezeno je 464.761 kg sira tipa Gauda po prosečnoj ceni od 3,83 evra/kg, dok je u decembru 2025. uvoz iznosio 597.838 kg uz prosečnu cenu od 3,85 evra/kg. U periodu jul–decembar 2025. uvezeno je ukupno 2.541.094 kg Gaude, po prosečnoj ceni od 4,24 evra/kg. Kao poređenje navodi se da je u decembru 2024. isti sir uvezen u količini od 327.358 kg, po prosečnoj ceni od 5,03 evra/kg, što, kako je istaknuto, ukazuje na trend rasta uvoza uz niže cene.

O problemima plasmana tvrdih sireva dodatno je govorio Milan Vidojević, navodeći da se situacija „komplikuje iz dana u dan“ i da ovakav nedostatak tražnje nije zabeležen ranije. Posebno je ukazao na otežanu prodaju kačkavalja, koji se, prema njegovim rečima, ovih dana nudi po ceni od 420 dinara/kg, uz ocenu da bi i 450 dinara/kg trebalo da bude konkurentno uvoznim sirevima, ali da „verovatno velike količine uvoza“ obaraju tražnju. Vidojević je izrazio bojazan da bi dalji pad prodaje mogao brzo da napuni zalihe i dovede do prestanka otkupa, navodeći da je Kraljevačka mlekara već u takvoj situaciji.

Nemanja Gajević iz mlekare „Granice“ rekao je da je smanjena tražnja za kiselo-mlečnim proizvodima i UHT mlekom, kao i da se lager UHT mleka puni velikom brzinom. Dodao je da je mlekara od početka januara ponudila proizvođačima da smanje proizvodnju za 10% kako bi zadržali istu cenu, te da je ulaz sirovog mleka u mlekaru smanjen za 6%.

Menadžer MEGGLE Srbija Milorad Bogdanović ukazao je da je značajan deo proizvodnje kompanije orijentisan na izvoz, ali da su u aktuelnim tržišnim uslovima mogućnosti plasmana na inostrana tržišta ozbiljno otežane, pre svega zbog snažne cenovne konkurencije i sve zahtevnijih standarda kvaliteta i bezbednosti sirovog mleka. Na sastanku je preneta i procena, zasnovana na tržišnim analizama i industrijskim izveštajima, da se u Evropskoj uniji u narednom periodu očekuje nastavak pritiska na cene, uz mogućnost stabilizacije i postepenog oporavka tržišta u drugoj polovini 2026. godine.

Predstavnici mlekara „Seničić“ i „Dikan-kop“, čija je proizvodnja dominantno oslonjena na bele sireve i kajmak, naveli su da se smanjena tražnja oseća i u tom segmentu i da se lageri polako pune. Kao moguće razloge pomenuli su i Božićni post, ali i pad kupovne moći, uz zapažanje da se prodaja privremeno popravlja u danima nakon isplate penzija.

Zaključci i predlozi mera

U saopštenju se navodi da je zaključeno da trenutne viškove mleka, nastale najvećim delom zbog otkazivanja sakupljanja mleka od strane trgovaca u Centralnoj Srbiji, „nema ko da otkupi, nezavisno od cene“, te da ni proizvođačima ni mlekarama – zbog punih lagera – ne odgovara drastičan pad otkupne cene. Kao dodatni problem istaknuti su kvalitet sirovog mleka (bakteriologija i aflatoksin), koji ograničava ozbiljniji izvoz, kao i niske cene sireva iz EU koje blokiraju prodaju i na domaćem i na inostranom tržištu.

Učesnici su upozorili da sektor može ući u još veći problem viškova i otkazivanja otkupa u narednom periodu, uz napomenu da bi eventualno uvođenje prelevmana dalo efekat tek za četiri do pet meseci. Kao „najbezbolnije rešenje“ navedeni su postepeno smanjenje prosečnih otkupnih cena mleka uz paralelan rad na povećanju kvaliteta, kao i eventualno smanjenje ulaznih količina sirovog mleka u pojedinim mlekarama.

Kao ciljevi mera istaknuto je da je potrebno, s jedne strane, sačuvati svakog proizvođača i, koliko je moguće, otkupiti svaku litru mleka, a s druge strane nastaviti rad na podizanju kvaliteta sirovog mleka kroz edukaciju i sistem stimulacije i destimulacije kvaliteta.

Među predlozima su i hitan sastanak na najvišem državnom nivou, uključujući predsednika Republike i predsednika Vlade, na kojem bi se predočila situacija i predložile mere za hitan otkup lagera UHT mleka i mleka u prahu, kao i pokretanje intenzivne kampanje države o značaju konzumacije mleka i promociji domaćih proizvoda.