Iako Srbija ostaje među vodećim svetskim proizvođačima i izvoznicima maline, sektor „crvenog zlata“ suočava se sa dugotrajnim problemom – neravnopravnim odnosom između proizvođača i otkupljivača. Dok hladnjačari diktiraju otkupne cene i uslove prodaje, mnogi malinari ostaju bez mogućnosti da samostalno plasiraju svoj proizvod i planiraju poslovanje. Stručnjaci napominju da je jačanje tržišnog kapaciteta i udruživanje proizvođača jedini način da se taj začarani krug zavisnosti konačno prekine
Malina, jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda srpske poljoprivrede, i ove godine potvrdila je svoj značaj, ali i otvorila stara pitanja o tržišnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini pod malinom je bilo 17.510 hektara, a ukupna proizvodnja iznosila je 82.577 tona, što daje prosečan rod od 4,7 tona po hektaru.
Iako su prinosi bili solidni, problemi u odnosima između proizvođača i otkupljivača ostaju nerazrešeni. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da je suštinski problem – nedostatak tržišnog kapaciteta malinara.
”Kada proizvođač ne može suvereno da raspolaže svojom robom, to znači da mu je tržišni kapacitet mali. Ili je pod pritiskom hladnjačara, ili nema mogućnost da organizuje prodaju u trenutku koji njemu odgovara. To se ponavlja iz godine u godinu“, navodi Galetin za Biznis.rs.
On podseća da je pre nekoliko godina Ministarstvo poljoprivrede najavilo podršku malinarima kroz kreditne linije i grantove za osnivanje zadružnih hladnjača, u kojima bi sami proizvođači bili akcionari. ”To je bio dobar koncept koji bi pomogao da malinari preuzmu deo tržišne kontrole, ali ideja nikada nije sprovedena“, kaže Galetin.
Komentarišući interventne mere države, dodaje da one mogu biti samo kratkoročna pomoć. „Ne može se svake godine očekivati da država interveniše u tržište. Na duži rok to ne donosi stabilnost“, upozorava Galetin.
U Srbiji je pod voćarskim kulturama ukupno 180.000–190.000 hektara, sa godišnjim prinosom od 1,5 do 1,8 miliona tona. Malina se po izvoznom značaju nalazi u top pet poljoprivrednih proizvoda, uz jabuku i šljivu, dok se poslednjih godina i trešnja nameće kao sve važniji izvozni adut.
”Malina je apsolutni izvozni favorit. Zapadna Srbija, naročito ivanjički i ariljski kraj, poznata je po najkvalitetnijoj malini koja ima najbolju prođu na tržištu. Ali, ako želimo da zadržimo tu poziciju, proizvođači moraju imati veću tržišnu snagu i stabilnije kanale prodaje“, zaključuje Galetin.
Statistika pokazuje da se površine pod malinom poslednjih godina smanjuju – sa 19.016 hektara u 2023. i prinosom od 98.674 tone, na 18.625 hektara u 2024. (94.026 tona), dok je 2025. godine zabeleženo svega 17.510 hektara i 82.577 tona roda.
Pad površina i prinosa, upozoravaju stručnjaci, još jednom potvrđuje da bez udruživanja proizvođača i jačanja njihovog položaja u lancu vrednosti – budućnost ”crvenog zlata“ Srbije ostaje nesigurna.
