Proizvođači upozoravaju da se tržište svinjskog mesa u Srbiji za kratko vreme značajno promenilo. Prema rečima domaćih svinjara, potražnja je pala za čak 40 odsto, zbog čega se sve teže prodaju i tovljene svinje, dok se ceo sektor suočava sa sve većim pritiskom i neizvesnošću
Iako je svinjsko meso decenijama bilo jedan od oslonaca domaće trpeze, proizvođači upozoravaju da se tržište poslednjih meseci značajno promenilo. Domaći svinjari tvrde da prodaja ide veoma slabo i da problem nije samo u ceni, već i u tome što je potražnja za svinjskim mesom pala za čak 40 odsto
Na to je za RTV ukazao Roland Holo, jedan od vlasnika kompanije Hollo iz Doroslova, koja ima jedan od najmodernijih digitalnih centara za reprodukciju svinja u Evropi. On ocenjuje da je svinjarstvo u Srbiji u izuzetno teškom položaju, jer se manje uvozi i sveže i zamrznuto meso, dok domaći farmeri sve teže prodaju svinje.
„Mi smo već na infuzijama banaka, svi proizvođači. Znači, ovde najveći umetnici već ne mogu da naprave i da ostvare plus. I nije dovoljno što nam je loša cena, nego nemamo kome da prodamo svinje”, rekao je Holo, dodajući da se dešava da svinje dostignu 180 ili 190 kilograma, a da za njih nema tržišta.
Prema njegovim rečima, takva situacija je za proizvođače iznenađujuća, jer se za kratko vreme, kako tvrdi, dogodio veliki pad potrošnje. „Nešto neverovatno se dešava, za godinu dana 40 odsto manje jede narod meso, što ja ne mogu da verujem”, naveo je Holo.
Ova upozorenja dolaze u trenutku kada se potrošačke navike u Srbiji već duže menjaju. Prema podacima koje je Privredna komora Srbije iznela 2024. godine, građani Srbije su godišnje u proseku najviše trošili pileće meso – oko 18 kilograma po stanovniku. Potrošnja svinjskog mesa procenjivana je na oko 16 kilograma, dok se junećeg mesa trošilo oko četiri kilograma, a ovčijeg i kozijeg oko tri do četiri kilograma godišnje po stanovniku.
To znači da je piletina preuzela prvo mesto u potrošnji, pre svega zbog dostupnosti, cene i promenjenih navika kupaca. Svinjetina je, iako i dalje veoma važna u domaćoj ishrani i prerađivačkoj industriji, sve više pod pritiskom slabije kupovne moći, promena u ishrani i nesigurnog tržišta.
S druge strane, proizvođači ističu da Srbija ima značajan potencijal za svinjarstvo. Kako navodi Holo, zemlja ima žitarice, hranu, stručnjake, farme i tradiciju, dok je genetski potencijal domaćih farmi prepoznat i van granica Srbije. Kompanija Hollo, prema njegovim rečima, pokriva više od 40 odsto tržišta krmača u Srbiji, a genetski materijal prodaje se i na tržištima Amerike, Evrope i Azije.
Ipak, ono što najviše nedostaje jeste stabilno i predvidivo tržište. Pad potražnje za svinjskim mesom zato nije samo pitanje navika potrošača, već i ozbiljan signal za domaće stočarstvo. Ako se trend nastavi, posledice bi mogle da se odraze ne samo na farme, već i na čitav lanac – od ratara koji proizvode stočnu hranu, preko klanica i prerađivača, do krajnjih potrošača.
