Proizvodnja bez ostataka pesticida postavlja cilj da ostaci pesticida u proizvodu budu ispod granica detekcije (najniža koncentracija ostataka pesticida koja može biti izmerena standardnim analizama). To je cilj koji ne ugrožava organsku, a predstavlja korak napred u odnosu na konvencionalnu proizvodnju
Moderna poljoprivredna proizvodnja je praktično nezamisliva bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja – pesticida. No, pored održavanja zdravlja biljaka, upotreba pesticida sa sobom nosi i određene negativne efekte na životnu sredinu, smanjenje biodiverziteta, ugroženu bezbednost radnika na poljoprivrednim gazdinstvima i neposredno oko njih.
Ipak, najveću brigu javnosti, kada je reč o upotrebi pesticida, danas izazivaju njihovi ostaci na tretiranim biljkama i delovima biljaka koji služe za ljudsku ishranu. Potrošači su sve svesniji negativnih uticaja pesticida na ljudsko zdravlje, pa se u skladu sa time definišu i novi trendovi u poljoprivrednoj proizvodnji i na tržištu prehrambenih proizvoda.
Višedecenijsko iskustvo sa organskom proizvodnjom, poznavanje primenjene integralne proizvodnje, kao i najnovijih naučnih dostignuća u oblasti ishrane i zaštite zdravlja biljaka, vodi ka poljoprivrednoj proizvodnji koja ispred sebe postavlja jasan i merljiv cilj: dobijanje proizvoda bez ostataka pesticida, zaključak je seminara o poljoprivrednoj proizvodnji bez ostataka pesticida, održanog 15. aprila u Beogradu u organizaciji Građanske inicijative za razvoj sela ”Kladenac“ i sertifikacione kuće ”Bioagricert“.
Ostaci pesticida ispod granica detekcije
”Zero rezidues” (Proizvodnja bez ostataka pesticida) – postavlja cilj da ostaci pesticida u proizvodu budu ispod granica detekcije (najniža koncentracija ostataka pesticida koja može biti izmerena standardnim analizama (<0.01 ppm (mg/kg) prema EU uredbi EC 396/2005). To je cilj koji ne ugrožava organsku, a predstavlja korak napred u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Danas u svetu postoje primeri ovakvog načina proizvodnje u Francuskoj i Španiji, pa i kod nas su načinjeni prvi koraci na tu temu, objašnjava Nikola Damljanović iz sertifikacione kuće Bioagricert.
Prema njegovim rečima, poljoprivredna proizvodnja bez ostataka pesticida ima za cilj da neke nedostatke iz konvencionalne proizvodnje, kao što je preterana upotreba pesticida, popravi. A da bi se to postiglo, proizvođači moraju da imaju drugačiji pristup koji je baziran na znanju i na sagledavanju stvarnog stanja na terenu.
”S druge strane, organska proizvodnja ima dosta ograničenja i nije uvek moguće ostvariti je u potpunosti pogotovo kada je reč o nekim osetljivim kulturama kao što što su jabuka, kruška.. Dobar primer je i hidroponija, koja je najčistija proizvodnja i bez ostataka pesticida, ali nije prihvaćena u okviru organske proizvodnje. Tako da je proizvodnja bez ostataka pesticida pravi način da se ona vrednuje i da dobije bolji status”, dodaje Damljanović.
Holistički model
Snežana Savčić Petrić iz Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, objašnjava da poljoprivredna proizvodnja bez ostataka pesticida treba da bude dopuna proizvodnji kojom se poljoprivrednici već bave a da da bude održiva. Poljoprivrednici treba da na svoje gazdinstvo gledaju kao na jedan celokupan organizam – da nađu odgovarajući holistički model. To ne znači prestanak upotrebe hemikalija u poljoprivredi već da ih koriste onda kada je to najneophodnije, zajedno sa svim raspoloživim alternativnim preparatima.
”Održiva poljoprivreda podrazumeva integralnu ili bolje reći integrisanu zaštitu bilja – integrišete sve mere koje su vam na raspolaganju. Najpre osmotrite biljku, njen biološki potencijal i šta je to što njoj najviše treba, kakav način rezidbe, kako i sa čime je đubriti, kako pratiti štetne mikroorganizme, da li za zaštitu od njih koristiti biološke preparate.. Kao što se mi branimo od bolesti pospešujući naš imuno sistem tako treba postupati i sa biljkom. Ne postoji zlatni metak – ne možete jednim pucnjem da rešite sve probleme. Neophodan je holistički pristup – sagledavanje celine”, zaklučuje Savčić Petrić.
Zerya – privatna robna marka
Da ovo nije samo lepa ideja već i koncept koji je zaživeo u praksi dokaz je španska privatna robna marka Zerya.
Zerya je privatna robna marka koja se temelji na dobrovoljnom standardu stvorenom od strane poljoprivrednih stručnjaka u cilju razvoja tehničkog sistema upravljanja koji olakšava proizvodnju voća i povrća bez ostataka pesticida u finalnom proizvodu.
”Svaki poljoprivredni proizvođač, laboratorija ili proizvođač hemikalija može da traži registraciju u okviru odgovarajuće kategorije unutar Zerie. Proces započinje potpisivanjem ugovora sa Zeriom koji sadrži detalje o svim pravima i obavezama registrovanog operatora. Onda kada poljoprivredni proizvođač dobije sertifikat, ili kada su laboratorija ili proizvođač hemikalija odobreni, novi operator potpisuje ugovor o licenci za upotrebu Zeria robne marke, koji mu omogućava korišćenje i prikazivanje ove marke”, kaže Javier Arizmendi iz Zerie, jedan od predavača na seminaru.
Prema njegovim rečima, Zerya robna marka sledi model konvencionalne poljoprivrede sa racionalnom upotrebom resursa. Potrošači koji kupuju proizvode sa oznakom Zerya kupuju zdravstveno bezbedan proizvod koji podrazumeva odgovornu proizvodnju i tehničko znanje i posvećenost.
Donošenje odluka po Zerya sistemu smanjuje ukupnu dozu pesticida po biljci. Štaviše, kako je proizvođačima dozvoljeno da koriste samo hemijske i biološke proizvode sa ograničene liste Zerya odobrenih proizvoda od ovog imaju koristi i zemljište i voda i korisne divlje vrste. Zeria proizvodi koriste manje resursa, imaju manji ugljenični trag, štite i često povećavaju biološku raznovrsnost, pa su samim tim i održiviji i prepoznatljivi na zahtevnom prehrambenom tržištu.
agronews
