Na srpskim oranicama ove godine biće posejano nešto manje kukuruza nego prošle godine, oko milion i 50 hektara. Soje i suncokreta će biti posejano nešto više, soja bi trebalo da zauzme oko 200.000 hektara, a suncokret da bude posejan na oko 220.000
Na srpskim oranicama ove godine biće posejano nešto manje kukuruza nego prošle godine, oko milion i 50 hektara, dok je u 2016. ta poljoprivredna kultura bila zajesana na oko 1,2 milion hektara.
I pšenice je jesenas posejano manje – oko 530.000 hektara a preklane oko 600.000. Soje i suncokreta će biti posejano nešto više, pa bi soja trebalo da zauzme oko 200.000 hektara, a suncokret da bude posejan na oko 220.000.
“Bar tri četvrtine tih poljoprivrednih kultura skidaće se s vojvođanskih njiva”, kaže direktor Sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije Žarko Galetin.
Umesto kukuruza voće
Setva kukuruza, kaže, već nekoliko godina polako opada, a umesto njega individualni poljoprivrednici se opredeljuju za druge useve. “Sve više se okreću voćarstvu i drugim ratarskim kulturama, zbog profita i manjeg rizika”, navodi Galetin.
Prošle godine su, podseća, bili idealni agrometeorološki uslovi te su prinosi svih poljoprivrednih kultura bili na svetskom nivou.
“Ne bi trebalo da ove godine rod podbaci, premda se već sada vidi da vremenske prilike nisu tako idealne kao u 2016. Prošle godine kiša je zalivala useve uvek u pravo vreme pa je tako, recimo, prinos kukuruza bio 7,8 tona po hektaru, što je istorijski rezultat. I druge poljoprivredne kulture su isto tako imale prinose približno evropskim prosecima”, istakao je Galetin.
On kaže da, bez obzira na to, rod ove godine ne bi trebalo da podbaci, ne očekuju se velike suše, pa će biti viška svih poljoprivrednih kultura.
Dovoljno kukuruza za domaće potrebe, však za izvoz
Srbija je, podseća, uz Francusku i Ukrajinu, zemlja koja svojom proizvodnjom uspeva da podmiri domaće potrebe i određene količine i izveze.
“Očekuje se da od ovogodišnjeg roda kukuruza na strano tržište ode oko dva i po miliona tona jer je za domaće potrebe dovoljno između četiri i pet miliona tona”, napominje Galetin.
Po njegovim rečima, viška za izvoz biće i kod pšenice, soje i suncokreta. Jedino se pribojava da bi proizvođači suncokreta mogli imati problema s nelojalnom konkurencijom jer je u Bosni na snazi bescarinski režim s Turskom kojoj su potrebne ogromne količine suncokreta.
