Skupština opštine Arilje organizovala je danas promociju malinovače, napravljene po novom tehnološkom postupku za proizvodnju rakije od maline.
Promocija je organizovana zajedno sa Inovacionim centrom Tehnološko-Metalurškog fakulteta iz Beograda i Institutom za voćarstvo iz Čačka u Arilju. “U tehnološkom postupku spravljanja malinovače osim sveže, korišćena je i zamrznuta malina budući da je sirovina za proizvodnju dostupna tokom cele godine. Tom prilikom sačuvane su najvažnije karakteristike “crvenog zlata”, a ono sto sledi su razgovori o komercijalnoj proizvodnji”, rekao je danas Tanjugu dr Radosav Cerović sa beograskog IC TMF.
Prema njegovim rečima, Institut za voćarstvo u Čačku i Inovacioni centar Tehnološko-Metalurškog fakulteta mogu određene količine da stave u promet.
On je dodao da proizvodnja malinovače nije zahtevna, a da je veoma pogodna zbog sirovine, dok bi joj cena bila oko 10 evra za 0,7 litara.
Malinovača je, ocenjuje Cerović, i velika izvozna šansa Srbije.
Predsednik opštine Arilje, Zoran Todorović, istakao je da mu je velika čast što je malinovača predstavljena u prestonici srpskog malinarstva. “Ona bi trebalo da bude pogon i smatram da će naši voćari prepoznati svoju šansu za prihod”, rekao je on Tanjugu dodajući da su površine pod malinom u ariljskom kraju negde oko 2.000 hektara.
Dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo kaže da je u Arilju “pokrenuta priča” o novim proizvodima od maline, od kojih se veoma mali broj plasira na svetsko tržište. “Zahvaljujući inovaciji i novom tehnološkom postupku malinovača proizvedena u okviru poslednjeg inovacionog projekta skoro da nema mana. U planu je osvajanje domaćeg i svetskog tržišta, a za relativno kratko vreme se očekuje dobar plasman”, ocenio je Leposavić u izjavi za Tanjug.
On je naveo da je urađena analiza tržišta, ocenjena konkurencija u Institutu i IC TMF, iz čega je zaključeno da proizvodnju Malinovače treba uvećati.
Iako je Srbija dugogodišnji lider u prizvodnji maline i po količini, i po kvalitetu, srpsko “crveno zlato”, nema prepoznatljivost kod krajnjih kupaca jer se u našoj zemlji pakuje u ambalažu kupaca i prodaje se kao nemačka, engleska, japanska i slično.
Pomoćnik ministra prosvete zadužen za međunarodnu saradnju Viktor Nedović poručio je da, između ostalog, podršku treba pružiti malim proizvođačima ovog voća, ali i MSP.
Prema rečima profesora Branka Bugarskog iz Ministarstva prosvete ova prezentacija je finale napora ministarstva da se i promovišu i finansiraju inovacioni projekti i najbolje ideje u oblasti tehnološskog razvoja. “Ovaj poduhvat ima sve elemente za kvalitetan proizvod. Tome je prethodilo ozbiljno istraživanje, tehno-ekonomska studija, u posao su bili uključeni obučeni inženjeri, a ono što je najvažnije je kako sve to napraviti na većem industrijskom nivou”, zaključio je Bugarski.
Predsednik Skupštine opštine Arilje Svetislav Petrović je rekao da se na toj teritoriji proizvodi i preradi oko pet odsto svetske i 20 odsto ukupne proizvodnje “crvenog zlata” u Srbiji. “Za ovdašnje poljoprivredne proizvođače malina je pitanje svih pitanja. Samo ova vrsta voća učestvuje u ukupnom društvenom proizvodu opštine sa preko 50 odsto. U tom kontekstu cenimo rezultat projekta “Razvoj novog tehnološkog postupka za proizvodnju rakije od maline”, rekao je Petrović Tanjugu.
Od svih prisutnih ustanova očekujemo kreiranje više novih proizvoda od ovog voća, a od resornog ministarstva i države u celini da za nauku izdvaja mnogo više novca, jer ona uslov svih uslova privrednog i ukupnog društvenog razvoja svake države, zaključio je Petrović.
Podršku ovoj prezentaciji su pružili Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Privredna komore Srbije.
