Pandemija virusa korona najteže je pogodila one koji su u velikom sistemu najslabiji – a u ovom slučaju to su mali i srednji privrednici. Mali privrednici ne nadaju se gotovo ničemu
Među njima je i “Mala mlekara” Silbaš, čije ime govori sve. U Silbašu ima oko 3.000 stanovnika, a vlasnici se mlekarstvom bave punih 28 godina. Sada pripremaju katanac, a u razgovoru za 021 vlasnik Samo Žjak pojašnjava kako je izgubio nadu da će se izvući iz ovako teške ekonomske situacije.
– Mi smo u lancu proizvodnje i distribucije, što znači da mi otkupljujemo mleko od poljoprivrednika, obrađujemo i pravimo proizvod u vidu mleka i trapist sira, a koji onda putem distributera dostavljamo zainteresovanim kupcima. Sa otkupom mleka ćemo uskoro morati da prestanemo jer nemamo kome da prodamo proizvod. Svi su nam otkazali, zatvorili su restorane – kaže Žjak.
Kupci su otišli, ali su obaveze prema državi ostale. – Veliki sistemi nemaju milosti. Pokušajte da ne platite telefon, pa i u ovoj situaciji, vi nećete naići ni na čije razumevanje. Ti brojevi koje nazovete, odatle ne dobijate odgovore. Stignu jedna, druga, treća opomena i isključenje. Koji god paket pomoći da Srbija pripremi, mislim da u njemu nećemo biti mi obični, lokalni privrednici. Za to treba da budete bliski sa određenim krugovima ljudi, da uletite u tu priču, tako je oduvek bilo i biće – smatra vlasnik silbaške mlekare.
Na pitanje 021 koliko trenutno ima sirovine u pogonu, on kaže – previše. Zbog toga će i morati da otkaže poljoprivrednicima od kojih je nabavljao sirovo mleko, čime će, svestan je, ugroziti i njihovo preživljavanje.
– Prošle nedelje prodali smo ukupno 300 kila sira. Sada nula. Danas nam je došlo 2.000 litara mleka i to ne može da stoji, mora da se preda, a mi se u ovoj situaciji nadamo da ćemo barem mleko prodati po punoj ceni nekoj od jačih mlekara. U suprotnom, i ono i mi propadamo. Imamo dosta trapista koji stoji, a za koji se nadamo da ćemo prodati po nižoj ceni barem. Svi mi mali preduzetnici nadali smo se nekom rešenju, ali ne možemo ni da dođemo do onih većih igrača – kaže Žjak, koji neće otpustiti svoje zaposlene, uprkos ovoj krizi. Zbog toga, ipak, nema nadu da će biti “pohvaljen” od najviših državnih čelnika.
Na pitanje 021 kako će uspeti da zadrži radnike bez proizvodnje, Žjak pojašnjava da je reč o nekoliko ljudi, mahom i njegovih komšija, kojima je već isplatio martovsku platu, a pokušaće da ih pokrije prodajom preostalog mleka. Od toga, kaže, zavisi sve.
