Sukob poljoprivrednika i Ministarstva poljoprivrede sve više se zaoštrava i iz ekonomskog prelazi u politički okvir. Dok su na ulicama brojni traktori, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić poručuje ispunjenje ”nerealnih” zahteva ”pojelo“ petinu državnog budžeta
Situacija je dodatno eskalirala nakon hapšenja nekoliko poljoprivrednika tokom blokada, što je izazvalo još veće nezadovoljstvo i u javnosti i među učesnicima protesta.
Umesto pregovora za stolom, sukob sve više poprima političku dimenziju, a rešenje još uvek nije na vidiku. Organizatori protesta poručuju da će istrajati dok se ne postigne dogovor, dok iz Ministarstva poručuju da država ne može da ispuni sve zahteve.
Da li poljoprivrednici traže previše i gde je izlaz iz krize?
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas navodi da je izlaz teško vidljiv u ovom trenutku.
”Naši poljoprivrednici su u jako teškom položaju, to je evidentno. U poslednje četiri godine, mi smo u tri imali izuzetno loše prinose, pa se postavlja pitanje kako će oni zanoviti proizvodnju. Ako vi radite za ništa i na kraju samo pokrijete troškove, to je besmisleno“, ukazuje on.
Ovakva situacija dovodi ih do toga da nemaju investicioni kapacitet, dodaje.
“Nemaju sredstva da ulažu u nešto novo, a s druge strane i cene na svetskom, pa i našem tržištu su veoma loše. To su nesrećne okolnosti koje su doveli do toga da su oni sada izašli na ulice“, objašnjava Galetin.
On smatra da u njihovim zahtevima figurira jedan zahtev koji zalazi u suštinu, kao što je uređenje tržišta, ali da se tu do sada jako malo uradilo.
”Ako se fokusiramo na taj finansijski deo gde spada ta jednokratna pomoć od 300 evra po hektaru, onda subvencionisanje kamata, prolongiranje kredita, ukidanje akciza na gorivo i slično, to sve zajedno pravi jednu mešavinu zahteva koja jeste prilično maksimalistička. Ako mi imamo, prema budžetu, 18.000 dinara subvencije po hektaru, što je oko 150 evra, a traži se još 300 dodatne, jednokratne pomoći, to onda zvuči prilično mnogo u ovom trenutku“, naglašava Galetin.
Ključna razlika ovih i prethodnih protesta je, prema njegovim rečima, to što se ovi dešavaju ”u uslovima veoma velikih političkih pritisaka i tenzije i međusobnog neslušanja i nerazumevanja.“
”Evidentno je da poljoprivrednicima na neki način mora da se pomogne, jer ako uđemo u narednu godinu sa ovako malim procentom površina pod zalivnim sistemima, ako voćari ne mogu da priušte moderne sisteme za zaštitu od mraza i slično, onda to nije dobro. Tu treba tražiti prostor za zadovoljenje nekih potreba poljoprivrednika“, poručuje naš sagovornik.
Suštinska stvar bi, smatra on, bila da država donese sistemska rešenja za probleme u poljoprivredi.
”Trenutno nerazumevanje na nivou poljoprivrednici – država je toliko zatrovano i nije moguće da se tu ne uplete politika sa obe strane. Zato ne mogu da nađem neki prostor gde bi oni mogli da se dogovore. Bilo bi najbolje da država ispunjava svoje preuzete obaveze i da se nađu neka sistemska rešenja, ali sve što se trenutno radi, radi se ad hok – da se zatrpaju postojeći problemi“, ukazuje Galetin.
On podseća da ove godine imamo najveći budžet, ali da to nije dovoljno, jer to ne rešava problem samo po sebi.
”Naš agrarni budžet ima neku svoju logiku, ali može dosta da se poradi na tome da se sredstva koja se izdvajaju efikasnije iskoriste“, zaključuje Galetin.
