Sezonu zaštite od grada i ove godine čekamo sa nedovoljnim brojem raketa. Iako sezona odbrane od grada već gotovo pola veka počinje 15. aprila, ove godine počeće 1. maja. Ni broj onih koji preventivno osiguravaju svoje useve nije povećan.
Zbog obilnih padavina i problema u poplavljenim područjima prethodnih dana, u drugom planu su ostale vremenske nepogode. Iz Sektora za vanredne situacije kažu da su morali da rešavaju mnogo problema, od način nabavke raketa, finansiranja strelaca, obezbeđivanja sredstava za radarske sisteme. Nabavljeno je 8.000 raketa što nije dovoljno.
Koliku štetu mogu da nanesu gradonosni oblaci najbolje znaju oni koji su štetu pretrpeli.
– Strašno je to doživeti, kad imaš nešto lepo, a posle pet minuta nema ništa – kaže poljoprivrednik Milenko Milovanović.
Godinama unazad sezona protivgradne zaštite počinje sa nedovoljno raketa da bi sistem funkcionisao. Ranije se o njoj brinuo Republički hidrometeprploški zavod, danas tom službom uravlja Sektor za vanredne situacije.
– Ništa se time ne postiže, smo je odijum javnosti usmeren na nas i mi bivamo vrlo često prozivani za neaktivnost, a zapravo se radi o odsustvu jednog sistemskog rešenja i hroničnom nedostatku para – kaže Predrag Marić.
A kada je šteta učinjena, pitanje je samo koliko je velika. Ako grad udari pšenicu i kukuruz šteta može po hektaru da bude od hiljadu evra, pa naviše. Na drugim poljoprivrednim kulturama može biti i veća.
– Ako je prinos 80 tona jabuke po hektaru, puta 30 centi, šteta je otprilike 25 hiljada evra po hektaru – kaže Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta.
Iako u Srbiji dva miliona ljudi živi od poljoprivrede i ima 450 hiljada registrovanih gazdinstava, malo je onih koji useve, plodove ili životinje osiguravaju.
RTS
