Sve ono što je plavljeno predstavlja izvor zaraze i bolesti za ljude i životinje i treba da bude dobro oprano i dezinfikovano. Koristiti gumene čizme ili na radnu obuću navući kese kako bi se što lakše oprali i dezinfikovali.
Prvo treba proveriti objekte (staje, silo objekte, čardake, magacine) da nema nekih promena u građevinskoj strukturi.
Istovremeno pregledati elektroinstalacije ali to isključivo obavlja stručno lice – električar.
Ako postoje mrtve životinje ne dolaziti u direktan kontakt sa leševima već pozvati veterinarsku službu i veterinarsku inspekciju. One vrše neškodljivo uklanjanje i dezinfekciju na stručan način.
Ne koristiti nikakvu hranu koja je plavljena za ishranu životinja. Domaćim životinjama davati onoliko hrane da se zadovolje samo uzdržne potrebe a shodno vrsti i kategoriji.
Oprezno sa vodom za napajanje i njenom higijenskom ispravnosti: slušati obaveštenja Instituta/Zavoda za javno zdravlje o stanju vode i njenoj ispravnosti.
Plavljena voda može biti zagađena: muljem, uljem, benzinom, raznim hemikalijama koje se koriste na gazdinstvu, osokom, fekalijama… Voda je najbolji rastvarač svih materija i veoma brzo dovodi do infekcije ljudi i životinja.
Voda može biti pod strujnim naponom od podzemnih kablova i treba biti posebno oprezan.
Đubre razbacano svuda privlači životinje kao što su: buba-švabe, pacovi, miševi, muve… koji su direktni prenosioci zaraznih bolesti. Đubre odlagati u kontejnere koji su zato namenjeni.
U periodu kada nema poplava ponašajte se odgovorno, ne bacajte otpad u reke, potoke i kanale. Ako je otpad u koritima reka i kanalima prijaviti Komunalnoj inspekciji-službi. Održavajte kanale, obale reka, međe… jer njihov značaj pri vremenskim neprilikama može biti samo od koristi za životnu sredinu uopšte.
psss.rs
