Kada bi žetva počela danas, ratari bi za pšenicu teško dobili više od 17 dinara, kažu u Udruženju „Žita Srbije”. A žetva će krenuti za dvadesetak dana, tako da će bitka oko cene vrlo brzo da se zahukta. – Imajući u vidu kretanja na svetskom tržištu, kada bi se sagledale sve okolnosti, u ovom trenutku naši izvoznici mogli bi postići cenu od 16,5 do 17,5 dinara – kaže za “Dnevnik” direktor “Žita Srbije” Vukosav Saković. – Međutim, pravo stanje stvari znaće se kada hlebno žito bude u silosima, a pre toga uvek postoji rizik. Ipak, svetska cena, stanje svetskih zaliha i proizvodnja koja se očekuje, ukazuju na nisku cenu pšenice.

S druge strane, ova godina mogla bi biti slična prošloj, odnosno moglo bi se dogoditi da cena počne da raste nakon žetve, procenjuje naš sagovornik. On podseća na to da je lane žetva krenula od 16 dinara kilogram, da bi u avgustu pšenica bila dinar jeftinija, ali je već u septembru narasla na 19 dinara, a sad je došla do 24.

Inače, ovih dana imamo najskuplju pšenicu, ako se imaju u vidu refrentne svetske berze. Recimo, na Budimpeštanskoj berzi juče je koštala 18,21 dinar, na Čikaškoj 19,59 dinra, na Pariskoj 22,15 dinara…

– Ne bi bilo tako da kod nas nije bilo elementarne nepogode. To je osetljiv proizvod, ima posebno mesto i u socijalnoj politici, a na visoku cenu dosta je uticao i psihološki momenat. Tržište je reagovalo na sve to, a čim se smanji ponuda, cena počne da raste. Međutim, sve je to kratkog daha. Oko 20. juna žetva će da krene, a sigurno ne možemo imati izolovano tržište, ono će se vratiti u svetske kalupe – kaže Saković.

On napominje da se u poslednjih nekoliko godina formiranje cene pšenice odvija po istom scenariju, a ništa drugačije neće biti ni sada.

– Naime, mlinari čekaju prvi potez izvoznika, ne izjašnjavaju se dok ne vide koliko će izvoznici da plate, a onda daju istu cenu. Danas bi to bilo 17 dinara, plus PDV, ali treba znati da iznos poreza obično pripadne organizatorima proizvodnje, to jest otkupljivačima koji obezbeđuju uslove da hlebno žito s njiva dospe na tržište – napominje naš sagovornik.

Podsetimo, protekle nedelje se trgovalo pšenicom „na zeleno” na novosadskoj Produktnoj berzi. Registrovano je trgovanje hlebnim žitom novog roda s isporukom u julu po 16,50 dinara kilogram, bez PDV-a.  U „Žitima Srbije” procenjuju da ćemo ovog leta požnjeti 2,5 miliona tona pšenice, što znači da ćemo za izvoz imati oko milion tona. U optimistične prognoze tog udruženja uklapa se i pretpostavka da će prosečan prinos biti 4,5 tone po hektaru. Kako kažu, sadašnja situacija na terenu ukazuje na to da će barem 50 odsto pšenice biti izvanrednog kvaliteta te da je pet do deset odsto useva ugroženo rđom koja je u proteklom periodu zadala mnogo muke ratarima. Tamo gde nije urađena valjana agrotehnika, biće problema, međutim, pšenica je „odbranjena” na mnogim površinama i rod bi, ukupno gledajući, trebalo da bude dobar.

Po zvaničnim statističkim podacima, u Srbiji je jesenas pšenicom zasejano 550.000 hektara, a podaci Udruženja „Žita Srbije” govore da te površine iznose 580.000 hektara.

Pada i kukuruz

Zaključno s prošlim mesecom, u ovoj ekonomskoj godini izvezen je 1,4 milion tona kukuruza, podaci su „Žita Srbije”. Samo u maju izvezeno je 210.000 tona, a to je tempo kojim se stiže do 2,5 miliona tona, koliko možemo da izvezemo. Međutim, cena kukuruza je u padu već treću nedelju, navode u Udruženju, dodajući da je tržište ovih dana usporeno pošto su veliki kupci zastali jer su čekali povoljniji momenat, a nije realizovan ni veliki izvozni posao u Južnoj Koreji. Cena kukuruza ovih dana bila je oko 17 dinara kilogram.

Dnevnik