Pšenica na severu Banata nalazi se u dobrom stanju i za sada nema ozbiljnije pojave bolesti. Međutim, zbog promenljivog i relativno toplog vremena za ovo doba godine, primetan je veliki broj glodara, pa je savet poljoprivrednicima da primene neophodne mere za zaštitu od štetočina. Takođe je savet da uskoro započnu prihranu
Pšenica je u fazi bokorenja, a promenljivo vreme na severu Banata, bez snega, praćeno jakim vetrom, nije u velikoj meri doprinelo razvoju bolesti na žitu. Uprkos tome što ove zime nije bilo snežnih padavina, deficit vlage nije zabrinjavajuć, mada bi najbolje bilo da je sneg pokrio pšeničišta.
”Pšenica je na ovim prostorima u relativno dobroj kondiciji. Nekoliko nas je već izvršilo prihranu, dok neki od poljoprivrednika još nisu. Na samom početku vegetacije bilo je pojave bolesti. Bilo bi dobro da padne sneg, ali ni kiša nije nepoželjna. Ostaje da vidimo kakve nas vremenske prilike očekuju”, kaže Dejan Šerbedžija, poljoprivrednik iz Mokrina.
Relativno toplo vreme za ovo doba godine prouzrokovalo je pojavu velikog broja glodara na parcelama, tako da bi zemljoradnici trebalo da obiđu svoje njive i primene neophodne mere za zaštitu od štetočina. Pojave bolesti nisu zabrinjavajuće.
”Pokrivenost parcela je dobra. Što se tiče pojave bolesti, za sada nema nekih većih problema. Sa otopljavanjem i povećanim temperaturama moguće je da dođe do većeg prisustva prouzrokovača bolesti. Treba pracele da se obilaze, a kada dođe vreme, da se primeni tretiranje jednim od preparata koji suzbijaju prouzrokovača bolesti lista”, podseća Živanka Špirić, iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.
Vreme za prihranu pšenice
Dolazi vreme za prihranu pšenice. Svakako je preporuka da se izvrši analiza zemljišta za koju još uvek nije kasno kako bi se utvrdilo tačno stanje na parceli i primenila adekvatna agrotehnika. Savet stručnjaka je da se poljoprivrednici strpe sa ulaskom u njive.
”Radili smo analizu zemljišta i probni uzorci su veoma različiti. Na nekim imamo vrlo visoke sadržaje azota, dok je u nekim uzorcima azot potpuno nedostajao. Preporučujemo da se uradi En-Mi metoda, još uvek nije kasno, rezultati su gotovi za dva dana, tako da će tada ratari imati pravu sliku o tome koliko azota treba primeniti”, savetuje Aleksandar Pap iz Poljoprivredne stručne službe u Kikindi.
Na području Kikinde pšenicom je jesenas zasejano oko 15.000 hektara, što je u okviru višegodišnjeg proseka. Za razliku od prethodne, ova sezona počela je mnogo bolje, na više od 90 odsto površina setva je obavljena u optimalnom roku, a poljoprivrednici su i u velikoj meri primenil punu agrotehniku. Zato se i nadaju rodnoj godini.
