Ovogodišnja žetva strnina na 66.949 hektara u Sremu je uspešno okončana – saopštila je Sremska privredna komora (SPK). Žetva je protekla bez problema, ali rod u silosima čeka bolju cenu.
Sekretar udruženja za agrar i generalni sekretar SPK Vladimir Vlaović, rekao je za Radio Novi Sad da je samo kod pšenice zabeležen nešto manji prosečan prinos nego prošle godine. Sve ostale kulture imale su daleko bolji rod nego lane.
Prema podacima SPK, sa sremskih njiva ove godine požnjeveno je 58.660 hektara pšenice, postignut je prosečan prinos od 6,3 tone po hektaru, pa je tako ukupno požnjeveno 367.379 tona pšenice u Sremu. Prošle godine je prinos bio 6,6 tona po hektaru tako da je ovogodišnji prinos 4,6 odsto manji nego lane. Što se ječma tiče, usev je skinut sa 4.930 hektara, postignut je prosečan prinos 5,4 tone po hektaru i ukupno požnjeveno 26.882 tone ječma sa sremskih njiva. Lane je prinos bio 5,1 tona po hektaru pa je ove godine prinos veći 5,9 posto.
Tritikale je požnjeven sa 2.050 hektara uz prosečan prinos od 6,1 tona po hektaru, ukupno u Sremu skinuto 12.504 tone, a u odnosu na lanjskih 5,5 tona po hektaru, ove godine prinos je veći za 10,9 posto.
Uljana repica je skinuta sa 1.309 hektara, prosečna prinos je bio 3 tone po hektaru, ukupan rod bio je 3.934 tone i, ako se poredi sa lanjskim prinosom od 2,8 tona po hektaru, ovogodišnji prosečan rod je veći 7,1 posto.
Žetva je protekla bez problema, a rod u silosima čeka bolju cenu.
Po Vlaovićevim rečima, ratari su nezadovoljni i zabrinuti nepoznanicama oko cene pšenice i ogorčeni trenutnim ponudama da pšenicu prodaju po ceni od 13 do 15 dinara.
– Mnogi čak ni ne otkupljuju hlebno zrno. Da li se radi o nedostaku para ili prosto taktici čekanja videćemo. Tek, oni koji su predali u silose koji ne misle da otkupljuju robu, teško će je u skorije vreme i prodati – ističe Vlaović i dodaje da će dosta toga zavisiti i od stava Ministarstva poljiprivrede koje upravo ovih dana rešava pitanje dodatnih otkupa radi robnih rezervi.
– Bilo je reči da će ove godine masovnije krenuti i plaćanje po kvalitetu pšenice, ali od toga, kako stvari trenutno stoje, još uvek nema ništa – kaže Vladimir Vlaović.
Po njegovim rečima, sve to dodatno opterećuje poljoprivredne proizvođače koji nakon uspešne žetve očekuju i veće razumevanje države.
RTV
