Samo 2013. i 2014. godine na srpsko tržište uvezeno je više od 50.000 tona mesa najlošijeg kvaliteta za proizvodnju mesnih prerađevina, tvrde u Nacionaloj organizaciji potrošača Srbije. Kažu da ni novi Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa, koji se primenjuje od početka ove godine, neće mnogo pomoći ako se ne poveća broj inspektora. Nadležni poručuju da će potrošači zahvaljujući tom propisu ipak jesti bolje meso.
Koliko nam je poznat put mesa i mesnih prerađevina od farme do trpeze?
“Domaće meso, kupljeno, stoka se nabavlja u Mačvi, Sremu, Gornjem Sremu na farmama po Bačkoj i Požarevcu. Mi, inače, i uvozimo meso, to meso koristimo za preradu, za prerađevine. Strogo uvozimo iz Evropske unije, uvozimo čisto meso”, ističe Živojin Jovanović iz Industrije mesa “Trlić”.
Kako navode iz Industrije mesa “Matijević”, u prošloj godini su uvezli svega dva odsto mesa. To meso, pre svega, koriste u proizvodnji mesnih prerađevina koje su namenjene izvozu na tržište CEFTE.
Zaštitnici potrošača godinama ukazuju na to da tone otpadnog mesa iz Evropske unije završavaju u tanjirima građana Srbije.
“Svih ovih godina nažalost u većem delu mi jedemo otpadno meso, jedemo loše prerađevine. Za sve ostale tvrdnje proizvođača mora da postoji verodostojna isprava, a ne da vi kao proizvođač imate i svoju laboratoriju i sve svoje i onda kažete ma da moje meso je super, moje meso je odlično”, objašnjava Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Kako ističe Popović, ne mogu proizvođači da reklamiraju domaće životinje, sa domaćih farmi, iz domaćih izvora, a da uvoze 10- 15 000 tona otpadnog mesa.
Iz uvoza ili domaće, meso koje se koristi u proizvodnji mesnih prerađevina poput viršli, salama, kobasica i pljeskavica, biće kvalitetnije, uveravaju iz Uprave za veterinu. To bi trebalo da obezbedi novi pravilnik kojim je, između ostalog, nivo kalcijuma u takvom mesu smanjen.
“Sam proizvod je kvalitetniji, znači u sebi ima više mesa nego pokosnice, tako da zahteva se sada od naše industrije uvedu nove tehnologije. Za ove proizvode smo definisali da određena vrsta proizvoda mora da ima propisan nivo proteina u sebi, a nije ostavljen prostor samim proizvođačima da ugrađajuju manju količinu proteina, jer time se ustvari narušava kvalitet samog proizvoda”, ističe Sandra Barić iz Uprave za veterinu.
Na pitanja ko su najveći uvoznici mesa, ko je od njih prošle godine najviše povećao uvoz i za koliko, od državnih institucija nije dobijen odgovor. Uprava carina i Republički zavod za statistiku upućuju jedni na druge. U Zavodu kažu da ne mogu da daju poverljive podatke. Ni Uprava za veterinu nije dostavila tražene informacije.