Ranije nego prethodnih godina počeo je takozvani otkup pšenice ”na zeleno“, kada proizvođači unapred prodaju deo roda koji je još na njivama. Prema procenama izvoznika, sa prelaznim zalihama i novim rodom Srbija bi ove godine mogla da ima i do tri miliona tona pšenice za izvoz, ali slična situacija je i u okruženju, što se već odražava na tržište i očekivanja oko cene
Najčešći razlog za prodaju unapred je nedostatak novca za predstojeće radove na njivama, a ove godine proizvođače dodatno opterećuje procena da, zbog svetskih bilansa, ne treba očekivati značajniji rast cene pšenice.
„Konkretno, ja sam vezao jednu količinu na zeleno. Cena mi se uopšte ne dopada, ali su svi trendovi da će ona biti u otkupu i niža od najavljene na zeleno. Ja sam pre možda mesec dana po 20 dinara vezao i to je po meni užasno mala cena“, kaže za RTS Arsen Gradinac, poljoprivrednik iz Srbobrana.
Slično razmišlja i Štefan Belu, poljoprivrednik iz Vladimirovca, koji navodi da kupaca ima uglavnom među većim firmama, ali da je ponuda i dalje nepovoljna: „Jedino neke veće firme bi mogle, ali ni to nije neka povoljna cena, tako da očekujemo neki porast cene.“
Izvoznici pšenice i učesnici na velikim tržištima i berzama ističu da prodaja ranije ima smisla ako se dobijeni novac ulaže u novu proizvodnju, uz preporuku da se pre prodaje napravi precizna kalkulacija i da se roba plasira u više navrata – kako bi se rasporedio rizik i eventualno uhvatila bolja cena.
„Prodaja na zeleno nije ništa novo… Ako nam kalkulacija proizvođačka dozvoljava i margina koju ostvarujemo na datoj ceni je zadovoljavajuća, tu količinu možemo prometovati na tržištu. Zašto bi prodavali 25 ili 30 odsto roda? Da bismo razbili cenovni rizik“, rekao je Marko Slijepčević iz kompanije „Konzul“.
Iako se veći izvoz u pravilu pozitivno odražava na cenu, sagovornici navode da se to trenutno ne vidi u otkupu. Proizvođači od berzanske cene moraju da odbiju troškove, među kojima je prevoz često najveća stavka, a na tržištu je primetna gotovo potpuna izjednačenost cene starog i novog roda.
„Ako pričamo o ceni, stari rod je na današnji dan negde oko 20 dinara. Maltene i cena novog roda se kreće negde oko dvadeset dinara. Stari i novi rod su izjednačeni“, kaže Mirko Janičić, menadžer za prodaju žitarica.
Da bi predstavili kako funkcionišu robne berze i trgovina žitaricama, kompanija „Konzul“ je u svom silosu u Zrenjaninu organizovala stručni skup za predstavnike udruženja „Poljoprivrednici nove generacije“.
Kada je reč o izvozu, navodi se da su najznačajniji putevi ka luci Konstanca, zemljama regiona i Italiji, koja je za ovu kompaniju prvi kupac, sa oko 150.000 tona godišnje.
