Iako cene goriva u Srbiji još nisu zabeležile dramatičan skok, ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi dugotrajniji rast cene nafte mogao vrlo brzo da pokrene novi talas poskupljenja, od transporta i proizvodnje do osnovnih životnih namirnica. Posledice krize na Bliskom istoku, koja traje gotovo četiri nedelje, već se osećaju na svetskom tržištu, a cena nafte od početka sukoba uglavnom se zadržava iznad 100 dolara po barelu
Ekonomisti ukazuju da rast cena energenata gotovo po pravilu pokreće lančanu reakciju u privredi, jer su nafta i njeni derivati neophodni u proizvodnji, transportu i distribuciji robe. Među prvim proizvodima čije bi cene mogle da porastu nalazi se i hleb, upozoravaju predstavnici pekarske industrije, prenosi Danas.
Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica izjavio je za RTS da pekari za sada uspevaju da apsorbuju rast troškova, ali da će situacija zavisiti od cena sirovina i energenata u narednim nedeljama.
„Tek treba da dobijemo robu i videćemo po kojim cenama ćemo dobijati sirovine narednih 10, 15, 20 dana, i tada ćemo moći da izađemo sa nekim globalnim stavom“, rekao je Pralica. On je naveo da je poskupljenje goriva već povećalo troškove proizvodnje za oko 1,5 do dva dinara po vekni hleba, ali da bi pekari mogli da izdrže ukoliko takvo stanje potraje još desetak do 15 dana.
Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da država neće dozvoliti da se rast cena goriva prelije na cene osnovnih namirnica, ističući da građani moraju imati pristup hrani po prihvatljivim cenama.
Ekonomista Dragovan Milićević ocenjuje da država, osim intervencija iz robnih rezervi, nema mnogo prostora za dodatne mere. Kako navodi, akcize su već smanjene, dok PDV direktno raste sa cenom proizvoda, što dodatno pojačava inflatorne pritiske.
On upozorava da su energenti ključni pokretači troškovne inflacije i da će skuplja nafta, kao osnovni energent i važan input u hemijskoj industriji i proizvodnji mineralnih đubriva, neminovno uticati na opšti rast cena. Koliko će taj udar biti snažan u Srbiji, dodaje, zavisiće od trajanja i dubine krize, kao i od kretanja cena na svetskim berzama.
Milićević ističe da će veliki deo stanovništva osetiti posledice. Prema njegovoj proceni, kriza bi mogla značajno da pogodi oko 70 odsto građana, kao i veliki deo privrede, naročito mikro, mala i srednja preduzeća. Posebno upozorava da se kod troškovne inflacije posledice osećaju gotovo odmah, već u prvom ciklusu, što znači da bi se rast cena u Srbiji mogao preliti u roku od nekoliko nedelja.
Čak i u slučaju brzog smirivanja sukoba, poremećaji su već nastali, a iskustvo pokazuje da se cene nakon rasta teško vraćaju na prethodni nivo.
Sličan stav iznosi i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković, koji za Danas ocenjuje da će skuplje gorivo neminovno uticati na gotovo sve druge cene. Kako objašnjava, gorivo je prisutno u svim fazama poljoprivredne i prehrambene proizvodnje — od tretiranja useva i rada mehanizacije do transporta, skladištenja i distribucije.
Petković upozorava da dodatni rizik predstavljaju eventualne nestašice goriva, kao i mogućnost da pojedini poljoprivredni radovi budu odloženi ili preskočeni, što bi moglo dodatno da ugrozi proizvodnju i snabdevanje tržišta.
