Ove godine će na licitacijama državnog zemljišta u Vojvodini biti oko 6.000 hektara više zemlje nego prošle, a ukupno oko 500.000 hektara. Tražnja za zemljom se ne smanjuje, pa cena zakupa iz godine u godinu raste, što nikako ne odgovora sitnim gazdinstvima. Zato ih je sve manje na licitaciji
Prosečna cena zakupa državnog zemljišta za protekle tri godine je 194,5 evra po hektaru, dok je 2012. bila 160 evra.
Poljoprivrednik iz Zrenjanina Miroslav Vukov navodi da su mu zbog cene zakupa povećani i ukupni troškovi. “Preko 17 odsto troškova mi je zakup što državnog, što privatnog zemljišta. To je veoma veliki procenat, što mi poskupljuje proizvodnju i onda moram da na neki drugi način pravim uštede da bih bilo kakav profit ostvario”, kaže Vukov.
U Kikindi imaju problem da sastave konačan spisak njiva koje mogu da idu u zakup, jer se oranice vraćaju starim vlasnicima u postupku restitucije.
“Preko 1.500 hektara smo vratili državnog zemljišta prethodnim vlasnicima. Sada nam se javljaju i one susedne opštine gde nema dovoljno državne zemlje za vraćanje, pa vraćaju ovde u Kikindi”, ukazuje Imre Kabok iz Gradskog veće u Kikindi.
Pomiriti interese ratara i stočara
Ministarstvo poljoprivrede najavilo je da je formiralo radnu grupu za izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, prvenstveno da bi se pomirili interesi ratara i stočara.
“U centralnoj Srbiji državnog poljoprivrednog zemljišta nema i tamo stočari ne mogu da dobiju ništa, a ovo je jedinstvena zemlja i moraju svi imati ista prava. Ako imaju pravo na subvencije iste, onda moraju imati i pravo na pristup”, ističe ministar Branislav Nedimović.
Za dugoročni zakup zemlje od 30 godina ove godine je konkurisalo 25 kandidata, a prošle godine 224. Koliko će ih dobiti zemlju zavisi da li zakupac ima investicioni plan za prerađivačke kapacitete od 500 evra po hektaru.
Kompanija “Tenis” je na taj način dobila oko 5.000 hektara u Zrenjaninu i Kikindi, ali će ta zemlja na licitaciju, jer je početak investicije najavljena za novembar naredne godine.