Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković nedavno je iznela podatak da je u Vojvodini neobrađeno 37 odsto državnog zemljišta, a u centralnoj Srbiji čak 87 odsto. Ministarka je, međutim, zaboravila da kaže i nešto važnije – zašto je to zemljište neobrađeno. Da li je, recimo, Vlada Srbije preduzela nešto da ono bude obrađeno, pokušala da ga izda u zakup i slično? Odnosno, još pre toga, o kakvom je zemljištu reč, to jest da li se uopšte radi o obradivim površinama ili o pašnjacima, livadama, utrinama, slatinama…
Ne treba biti osobito dobar poznavalac poljoprivrede da bi se zaključilo da je zapravo reč o ovom drugom. A to već ministarkinom podatku daje bitno drugačiji smisao. Još je, međutim, važnije da je taj podatak ministarka iznela kao ključni argument zašto se u novom zakonu o poljoprivrednom zemljištu prednost daje velikim zakupcima.
Ispada, naime, da je značajan deo zemlje neobrađen pa se, eto, velike firme pozivaju u pomoć da reše taj problem. Iz čega bi se moglo zaključiti da će ti budući veliki zakupci uzimati ovu neobrađenu zemlju. Mnogo bi naivan morao da bude onaj koji bi tako nešto zaključio. Naravno da neće, to jest naravno da će oni uzimati najbolju, a ne najgoru, zemlju.
Konačno, sve se to navodno radi zarad povećanja investicija. “U poljoprivredi su nam potrebne velike investicije. Neophodne su nam investicije koje će da povećaju proizvodnju u svinjarstvu, govedarstvu… Sadašnji nivo ulaganja je nizak”, kaže ministarka Bošković.
Koliki je, međutim, “sadašnji nivo ulaganja”? Da bi smo jednog dana znali da su ulaganja, zahvaljujući mudroj politici vlade, zaista povećana moramo da znamo kolika su sada. I zašto sad nisu veća? Da li zato što nema para ili zato što je (poljo)privredna politika takva da odbija domaće ulagače?
Naravno, mislim na hiljade ozbiljnih poljoprivrednih proizvođača (malih, srednjih) koji svake godine ulažu milione evra. I povećavaju proizvodnju. I izvoz. Samo što se oni ne vide. Tačnije, ne vidi ih Vlada Srbije. Jer ne može sa njima da se slika na televiziji. Pošto, niti njih “voli” kamera, niti oni vole kamere.
Novi zakon o poljoprivrednom zemljištu možda će i dovući nekog velikog investitora, ali će zato rasterati hiljade drugih, koji su, kad se sve skupi, i veći i korisniji.
