Sve veća potražnja za uslugama sadnje, setve i nege useva pokazuje koliko su uslužne delatnosti postale ključni oslonac savremene poljoprivrede u Srbiji
Ovaj model rada omogućava proizvođačima – posebno manjim gazdinstvima ili onima bez odgovarajuće mehanizacije – da koriste najsavremeniju tehnologiju bez visokih ulaganja, angažujući specijalizovane firme, zadruge ili pojedince.
Najviše angažovanja odnosi se na pripremu zemljišta, jednu od najvažnijih faza u proizvodnji. Obrada, tanjiranje, drljanje, freziranje, ali i naprednije tehnike poput podrivanja i precizne pripreme za setvu, često se naručuju kako bi se postigli stabilni prinosi i smanjili troškovi. U konzervacionim sistemima obrade zemljišta ove usluge postaju gotovo neophodne.
Preduzetnica Vesna Živančević iz Sombora potvrđuje da interesovanje za usluge setve i sadnje iz godine u godinu raste. Kako objašnjava za Biznis.rs, moderne sejalice omogućavaju visoku preciznost rasporeda semena, što je presudno za kulture poput kukuruza, soje i suncokreta. U voćarstvu i vinogradarstvu sve češće se naručuju i kompleksi poslovi sadnje višegodišnjih zasada, postavljanje stubova, žica i armature, te formiranje parcela namenjenih efikasnoj mehanizaciji.
Uz sadnju, poljoprivrednici sve više zahtevaju i usluge nege useva – prskanje pesticidima, prihranjivanje, međurednu obradu ili košenje u voćnjacima. Savremene prskalice sa GPS sistemima omogućavaju ujednačenu primenu i smanjenje rasipanja sredstava, što je posebno važno za male i srednje proizvođače.
Ipak, najskuplja faza u biljnoj proizvodnji i dalje je berba i žetva, zbog čega je ovaj segment ubedljivo najzastupljeniji u uslužnim delatnostima. Žetvu žitarica i uljarica gotovo u potpunosti obavljaju uslužni operateri, dok se kod stočarskog programa često naručuju i baliranje, zamotavanje i transport. Kod višegodišnjih zasada raste interesovanje za mehaničku berbu jabuke, borovnice i grožđa, koja donosi niže troškove u odnosu na ručni rad.
Uslužne firme sve češće pružaju i dodatne specijalizovane poslove – postavljanje sistema za navodnjavanje, održavanje antifrost mreža, drobljenje grana posle rezidbe ili uklanjanje biljnih ostataka. Ove aktivnosti posebno olakšavaju posao proizvođačima voća, povrća i velikih gazdinstava.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u delatnosti pružanja usluga u gajenju useva i zasada u Srbiji posluje 395 preduzeća. Ukupna dobit sektora u prošloj godini iznosila je 262,6 miliona dinara, dok je godinu ranije bila znatno viša – preko 762 miliona dinara.
Na listi najprofitabilnijih prednjači Piljan komerc iz Zemuna sa 351,4 miliona dinara dobiti. Kompanija, poznata po uzgoju brojlera i proizvodnji mesa, beleži rast u odnosu na prethodne dve godine. Drugo mesto zauzima Champicomp iz Pločica sa 119 miliona dinara, preduzeće nastalo 2002. godine u saradnji sa italijanskom kompanijom Italspawn, specijalizovano za proizvodnju komposta. Trećeplasirani je subotički Skala green, sa 19,8 miliona dinara dobiti, fokusiran na sisteme za navodnjavanje i opremu za spoljašnje prostore.
Rastući broj angažovanja jasno pokazuje da se uslužne delatnosti polako pretvaraju u jedan od najbrže rastućih segmenata srpske poljoprivrede – posebno u vreme kada modernizacija opreme i povećanje efikasnosti postaju nužan uslov konkurentnosti.
