Poljoprivrednici okupljeni u Savezu agrarnih udruženja Vojvodine još nemaju informaciju kada će početi isplata subvencije za sertifikovano seme od 17.000 dinara. Istovremeno, završetak žetve otkriva razmere štete od suše – prinosi suncokreta na pojedinim područjima pali su na 700-800 kilograma po jutru, dok je soja ponegde dala svega oko 300 kilograma
Predsednik Saveza agrarnih udruženja Vojvodine Mikloš Nađ rekao je za Betu da je pitanje subvencija bilo jedno od najvažnijih na sastanku predstavnika Saveza sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem, ali da konkretan datum isplate nisu dobili.
„Nismo dobili odgovor koji smo očekivali. Glamočić je rekao da će učiniti sve da isplata bude što pre, ali bez konkretnog datuma“, rekao je Nađ.
Prema kalendaru isplata, kako je naveo, subvencije za seme trebalo bi da budu isplaćivane tokom septembra i oktobra. Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo ni na pitanje agencije Beta kada bi isplata mogla da počne.
Polovina proizvođača još duguje za repromaterijal
Nađ upozorava da su proizvođači kukuruza, suncokreta i soje u veoma teškoj finansijskoj situaciji. Prema njegovoj proceni, oko 50 odsto poljoprivrednika još nije izmirilo obaveze za repromaterijal korišćen u prolećnoj setvi.
Dodatni problem predstavlja odnos prinosa i otkupnih cena. Nađ navodi da se suncokret u Srbiji otkupljuje za oko 48 dinara po kilogramu, dok je u Mađarskoj cena oko 58 dinara, ali da domaći proizvođači nemaju mogućnost da svoj rod plasiraju na to tržište.
Prema njegovim rečima, ponuđena cena u Srbiji mnogim proizvođačima ne pokriva troškove proizvodnje, posebno nakon sušne godine i znatno nižih prinosa.
Soja ponegde svega 300 kilograma po jutru
Razlike u prinosima suncokreta bile su velike. Na parcelama bližim Dunavu rod se, prema Nađevim navodima, kretao između 1.000 i 1.300 kilograma po jutru, dok je u Banatu i drugim delovima Vojvodine bilo svega 700 do 800 kilograma po jutru.
Još lošije je prošla soja. Na pojedinim parcelama prinos je bio oko 300 kilograma po jutru, a neki proizvođači su, kako tvrdi Nađ, odustali čak i od žetve jer bi trošak kombajniranja bio veći od vrednosti roda koji bi skinuli sa njive.
Ni voćarstvo, uprkos dobrom rodu, nije prošlo bez problema. Nađ navodi da su proizvođačima sa većim površinama troškovi radne snage, posebno berbe, značajno umanjili prihode.
