Prolećna setva u Srbiji počela je ovih dana, iako vremenski uslovi nisu idealni, a među ratarima je sve izraženiji trend smanjenja površina pod kukuruzom i okretanja suncokretu i drugim uljaricama. Razlog za to su veliki prošlogodišnji gubici izazvani sušom, zbog kojih se brojna gazdinstva i dalje oporavljaju
Poljoprivrednik Vukašin Ristić iz okoline Pančeva kaže za Betu da je površine pod kukuruzom smanjio za oko 50 odsto, jer je prošlogodišnji slab prinos te kulture doneo ozbiljne gubitke. Kako ističe, upravo je suncokret bio kultura koja je najbolje podnela nedostatak padavina.
„Suša je prošlog leta uništila kukuruz, ta kultura nas je unazadila za pet godina i dugo ćemo se oporavljati. Da nije bilo suncokreta, propali bismo“, rekao je Ristić.
On navodi da je ovogodišnja setva skuplja za oko 15 odsto u odnosu na prošlu godinu i da su poljoprivrednici prinuđeni da se dodatno zadužuju. Kako kaže, i sam planira da uzme subvencionisani kredit Ministarstva poljoprivrede, sa kamatom do tri odsto, pri čemu mlađi od 40 godina mogu da računaju na kamatu od jedan odsto, dok je za starije kamata tri odsto. Maksimalan iznos zajma je šest miliona dinara.
Ristić, koji obrađuje oko 800 hektara, ističe da banke detaljno proveravaju kreditnu istoriju poljoprivrednika, pa i najmanje kašnjenje u otplati može biti prepreka za novo zaduženje.
Na težak položaj ratara ukazuje i predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić, koji ocenjuje da je setva iz godine u godinu sve skuplja, dok su cene poljoprivrednih proizvoda sve niže. Prema njegovim rečima, deo proizvođača poštuje plodored, ali ima i onih koji zbog ekonomske računice smanjuju površine pod kukuruzom i prelaze na suncokret.
„Ni ostale kulture, osim kukuruza, nisu profitabilne. Svi poljoprivrednici su u kreditima i u obnavljanje proizvodnje ulaze veoma oprezno“, rekao je Jakšić.
On dodaje da je najmanje desetak odsto poljoprivrednika smanjilo uzimanje zemlje u zakup, dok su neki zakup prepolovili ili potpuno odustali od njega. Pojedini, kako navodi, traže dodatne izvore prihoda, izdaju svoju zemlju u zakup i prodaju mehanizaciju, ali za to trenutno nema dovoljno kupaca.
Jakšić upozorava da su mnogi proizvođači već prezaduženi, pa repromaterijal nabavljaju na odloženo plaćanje, tražeći nove organizatore proizvodnje kod kojih ranije nisu imali dugovanja. Ističe i da je teško izaći iz proizvodnje, jer su mnogi već kupili mehanizaciju na kredit koji i dalje moraju da otplaćuju.
Prema njegovim rečima, stanje u agraru je takvo da često važi pravilo da veći ulog donosi i veći gubitak. On smatra da dodatnu nesigurnost stvara i česta promena ministara poljoprivrede, kao i izostanak snažne poljoprivredne komore preko koje bi proizvođači mogli da utiču na pravac razvoja sektora. Posebno su, kako ocenjuje, ugroženi ratari, dok su najveće subvencije usmerene ka stočarstvu.
Jakšić je podsetio i da je prošle godine, zbog suše, kukuruz bio skuplji od pšenice, što je, kako kaže, bilo nezapamćeno. Zbog toga smatra da bi država morala da menja zakonska rešenja i uvede efikasniju pomoć za elementarne nepogode, poput prošlogodišnje suše.
Slična situacija je i na severu zemlje. Poljoprivrednik Miroslav Matković iz Subotice kaže da se i u tom kraju povećavaju površine pod suncokretom na račun kukuruza, upravo zbog straha od nove sušne godine.
„I u subotičkom kraju se seje više suncokreta umesto kukuruza. Suncokret ulazi i na površine na kojima nije uspela jesenja setva uljane repice. Ljudi i dalje uzimaju kredite i nadaju se da će premostiti ovu godinu, ali je stanje u poljoprivredi teško“, rekao je Matković.
On upozorava i na lošu ekonomsku računicu u proizvodnji pšenice. Kako navodi, pojedini otkupljivači već sada nude cenu od 19,5 do 20 dinara po kilogramu za ovogodišnji rod, dok bi, prema njegovoj proceni, uz troškove đubriva kupljenog po ranijoj ceni od 62 do 63 dinara, pšenica morala da vredi najmanje 25 dinara po kilogramu da bi proizvodnja bila isplativa.
Ukoliko je mineralno đubrivo nabavljeno kasnije, kada je zbog rata na Bliskom istoku u februaru poskupelo na oko 70 dinara po kilogramu, cena pšenice bi, kako kaže, morala biti još viša da bi se izbegao gubitak.
Sve to pokazuje da ovogodišnja prolećna setva protiče u znaku opreza, zaduživanja i promene setvene strukture, dok proizvođači pokušavaju da se prilagode sve neizvesnijim klimatskim i tržišnim uslovima.
