Setva šećerne repe trebalo bi da krene u martu, ali su ratari u dilemi da li da je poseju, zbog skupog repromaterijala i obimnog posla
Ova industrijska biljka je zahtevna. Potrebne su obimne agrtehničke mere dok ne dospe za vađenje, osam do deset puta je tretirati raznovrsnim hemijskim sredstvima. Za više nego dvostruko manje novca i truda može se posejati kukuruz, soja i suncokret, čije su cene višestruko povećane u odnosu na prošlu i setvu i žetvu.
Šećerane su prvo nudile 40 evra po toni, a sada za dva evra više, plus bonuse za digestiju i čistoću, ali ratarima ni to nije dovoljno. Oni su tražili i da im šećerana na jesen izvadi repu i na tu ponudu nisu dobili odgovor.
Direktorka Poslovne zajednice ”Industrijsko bilje“ Olga Čurović izjavila je za Dnevnik da bi bilo dobro kada bi repe ove godine imali kao i 2020.godine na 40.000 hektara.
”Prošle godine je zauzela blizu 37.000 hektara. Prosečan prinos je bio 60 tona po hektaru, ali je digesitija bila odlična, iznad proseka, čak 17 procenata”, kaže ona.
Podsetila je da imamo dva prerađivača šećera, „Helenik sugar“ koji ima šećerane u Crvenki i u Žablju, koja, doduše, ne prerađuje šećer, i kompaniju „Sunoko”, čije su šećerane u Vrbasu, Kovačici, Pećincima.
”U sve četiri šećerane sve do skoro se prerađivala repa. Dobijeno je 340.000 tona šećera, a troškovi prerade najviši su bili u Crvenki jer ta šećerana koristi gas kao energent”, rekla je Čurović.