Od četrdesetak nekadašnjih zemljoradničkih zadruga u opštinama srednjeg Pomoravlja, Resave, Mlave i dela Braničeva, koje se poodavno ne bave osnovnom delatnošću jer je njihova imovina proćerdana, do danas rad nije prekidala jedino ona koja se zove “Mitar Trifunović Uča”. U Simićevu kod Žabara, naime – posle propadanja ranijih zadruga – nisu čekali na najavljivani zakon o novom vidu organizovanja poljoprivrednika, već su nastavili poslovanje i do danas rade po starom “receptu”.
Sačuvali su objekte i drugu imovinu, imanje redovno obrađuju i kreditiraju proizvodnju oko 400 kooperanata, kojima obezbeđuju sav repromaterijal i zaštitna sredstva – u zamenu za pšenicu i kukruz, posle žetve…
– Uprava i grupa naprednih proizvođača iz našeg sela nisu dozvolili da zadružna imovina postane ničija, pa su se sami organizovali. Njih 25 je, pre desetak godina, udruživanjem preuzelo brigu o našoj zadruzi – kaže mladi direktor, ekonomista Dušan Nikolić koji, sa šefom računovodsta i magacionerom, sprovodi odluke osnivača, odnosno vlasnika Zadruge.
Istina, zbog namirivanja velikih zatečenih dugova, morali su da prodaju traktore i drugu mehanizaciju, pa 32 hektara imanja – koliko im je ostalo posle restitucije, odnosno povraćaja isto toliko zemlje starim vlasnicima – mobom obrađuju osnivači. Pri tome, svoj rad ne naplaćuju, već uvećavaju vrednost akcije…
– Prihode ostvarujemo i izdavanjem u zakup zadružnog stana, te prodavnice, magacina i drugih objekata. Opremamo dva svoja hangara od po 500 kvadrata za skladištenje svoje i pšenice iz kooperacije, koju smo dosad čuvali u tuđem silosu, a ubuduće ćemo ostvariti značajnu uštedu – dodaje Nikolić, navodeći i da su, posle podužeg sudskog procesa, uspeli su da naplate sedam miliona dinara od starih dužnika Zadruge.
