Desetak dana pred žetvu pšenice od ratara se može čuti da jedino cena od 20 dinara po kilogramu može pokriti troškove proizvodnje. Njihova računica poklapa se s kalkulacijom koju je izveo Zadružni savez Vojvodine, a koja kaže da bi, uzimajući u obzir prinos od 4,8 tone po hektaru, hlebno žito ovogodišnjeg roda trebalo da košta 20,69 dinara, bez takozvane akumulacije.
S druge strane, otkupljivači još uvek kriju otkupnu cenu, ali, kako se može čuti, spremni su da plate najviše 17 dinara, s PDV-om. Izvoznici ćute i, sve su prilike, mudro čekaju, procenjujući da će hlebno žito ići i ispod toga.Naravno, poslednju će reći tržište, to jest odnos ponude i tražnje, a da je kako treba, vodilo bi se računa i o razvrstavanju pšenice po kvalitetu, što se i ove godine stavlja u drugi plan. U svakom slučaju, situacija je, kada je cena u pitanju, veoma slična prošlogodišnjoj – lane je žetva krenula s 18,10 dinara, da bi potonjih meseci padala. Pred prošlogodišnju žetvu Zadružni savez Vojvodine izveo je kalkulaciju od 20,71 dinara, takođe uz prinos 4,8 tone po hektaru.
– Kao i uvek, cena će se iskristalisati pred samu žetvu, ali kalkulacija troškova pokazala je da je realna cena ove godine 20,69 dinara. Sudeći po onome što vidimo na terenu, ovogodišnji rod ipak će biti manji od očekivanog – kaže za „Dnevnik” predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radisav Jovanov ukazujući na ozbiljan problem koji je naročito došao do izražaja ove godine. – Videlo se prethodnih meseci da agrotehnika nije primenjena u dovoljnoj meri i ako se taj trend nastavi, proizvodnja pšenice u Srbiji biće ozbiljno dovedena u pitanje. Ratari su sve nezadovoljniji cenom, seju manje hlebnog žita i gotovo svesno idu ka tome da smanjuju agrotehniku, čime, zapravo, dižu ruke od te proizvodnje.
Naš sagovornik upozorava na to da se već sada može postaviti pitanje koliko će pšenice biti zasejano na jesen i narednih godina i kakvi će ubuduće biti domaći bilansi, čemu će se ratari okrenuti…– Preciznih podataka o zasejanim površinama nema, ali na terenu vidimo da parcela pod pšenicom ima manje nego lane i prethodnih godina. Videćemo kada prvi kombajni uđu u njive kakav će biti rod, ali svakako će hlebnog zrna biti s manje hektara. Ove godine biće zadovoljene domaće potrebe, međutim, u toj proizvodnji nesumnjivo je primetan negativan trend – napominje Jovanov.
Silosi i otkupna mesta su, kako smo čuli, spremni za prijem žita, a ugovori su završeni. Međutim, ništa se nije uradilo, tačnije, država nije obezbedila kreditiranje žitomlinskih preduzeća koja su u teškoj situaciji da bi im pomogla da otkupe odgovarajuće količine pšenice.
U senćanskom „Žitoprometu” takođe kažu da su spremni za prijem pšenice.
– Ne bi bilo korektno da se izlazi s otkupnom cenom jer se još uvek ništa ne može sa sigurnošću reći – kaže za „Dnevnik” direktor „Žitoprometa” Predrag Đurović. – U prvih nekoliko dana žetve stvari će biti jasnije jer će se tada videti i prinosi i kvalitet pšenice. Tržište, naravno, zavisi i od okruženja i kretanja u svetu, količina, a i vremenski uslovi još uvek mogu uticati na cenu.
Džaba se proizvođači nadaju
– U svakom slučaju, cena pšenice neće biti imresivna u odnosu na očekivanja proizvođača – kaže Predrag Đurović.Poslednjih meseci izvoza gotovo da nema, a prelazne zalihe iznose oko 400.000 tona. Pšenicom se manje trguje i na berzi, a prošle nedelje prosečna cena je bila 18,60 dinara kilogram, bez PDV-a.
