Mi bismo mogli da budemo mala Holandija, samo da se poljoprivrednici pravilno i stručno usmere. Za tako nešto potrebno je imati stručnjaka, nekog ko ima i znanje i ogromno iskustvo
Za 86.000 hektara pod ratarskim kulturama i voćnjacima u okolini Subotice, Poljoprivredna stručna služba ima tek četvoro ”zaštitara”, stručnjaka koji daju savete o zaštiti biljaka. Dvoje od njih angažovano je u kancelariji na prognozi, a dvoje tek uspevaju da izađu na teren.
”To je nedovoljno ljudi samo fizički da obiđe oranice, a kamoli da stigne da ’okrene’ listove, primeti oboljenja i da savete”, kaže Damir Varga, direktor Poljoprivredne stručne službe.
Saveti i usluge ove službe su besplatni i Varga kaže da oni ratarima i voćarima na telefon šalju prognoze vremena, upozorenja, kao i savete o zaštiti. Za one koji su spremni da slede njihove sugestije, to jeste pomoć, ali i stručnjaci i ratari kažu da je to nedovoljno. U Vojvodini ima ukupno 82 stručnjaka za zaštitu, a trebalo bi ih bar pet puta više.
”Stalno nam govore da nema rasta poljoprivredne proizvodnje bez novih znanja. Mi ratari i voćari nemamo vremena da idemo na seminare, nama trebaju stručnjaci da nas savetuju, a mnogi od njih su otišli da rade za hemijske kompanije koje proizvode zaštitne preparate. Mi smo zbog toga uvek u dilemi da li više brinu o komercijalnim efektima svog klijenta ili o krajnjem potrošaču”, kaže Oto Kovač koji ima voćnjak od 10 hektara pod jabukama.
Šta preostaje odgajivačima kako bi sačuvali svoj rod jer je u pitanju praktično njihova godišnja egzistencija? Ulaganja u zasade su ogromna, a ukoliko jedne godine ne donesu očekivani plod to može finansijski da ”slomi” gazdinstvo.
Neopohodno stručno znanje i iskustvo
Neznanje pojedinih odgajivača je zapanjujuće, pa Arpad Erdeg, vlasnik rasadnika i odgajivač rasada, kaže da se sreo i sa pitanjem kupca rasada da li da prska biljke antifrizom kako bi ih zaštitio od izmrzavanja. ”Imate jedan značajan broj ljudi koji je pokrenuo neku ratarsku, voćarsku ili cvećarsku proizvodnju, a da po vokaciji nisu poljoprivrednici. Nezavisno od toga, mi bismo mogli da budemo mala Holandija, samo da se oni pravilno i stručno usmere. Za tako nešto potrebno je imati stručnog zaštitara, nekog ko ima i znanje i ogromno iskustvo”, smatra Erdeg. Objašnjava da on nema problema u toj oblasti, ali pre svega zahvaljujući tome što je neprestano u kontaktu sa kupcima svojih rasada, razmenjuje iskustva, a kada posumnja u neku bolest zove bar petoro kolega da se konsultuje. Akcija zapošljavanja mladih agronoma kao savetnika za njega je bila dobra ideja jer su naišli na mladog i agilnog čoveka, ali je ta inicijativa ugašena.
Jedan od neprikosnovenih autoriteta u oblasti zaštite u lokalu je i Kata Dulić, a pojedini sagovornici Politike kažu da iako ima 80 godina od nje i dalje traže savete. ”Promenio se način zaštite, ali i osetljivost biljaka. Zaista je danas teško pogoditi pravi trenutak kada prskati biljke, i kojom zaštitom. To treba da odredi iskusan stručnjak, onaj koji je izašao na teren i zna stanje u voćnjaku ili na njivi”, kaže Kata Dulić. Ona sa još jednom grupom agronoma ratarima daje usluge savetovanja i kaže da poljoprivrednici danas ne mogu sve da znaju te je zato važno da imaju pouzdanu osobu na koju mogu da se oslone.
Pavle Kujundžić, osim što je veliki poljoprivredni proizvođač, ima i završen poljoprivredni fakultet, pa kaže da ako ”zapne” njegovo znanje obraća se kolegama, ali su to uglavnom sve privatni kontakti. ”Meni mnogo znače zimska savetovanja. Od sredine januara pa u narednih mesec dana mi svake nedelje imamo neka savetovanja gde se pojave i semenarske kuće i proizvođači zaštite, i tu se mogu čuti korisni saveti” kaže nam Kujudžić i dodaje da je to jedan od način da se prevaziđe problem nedovoljno stručnjaka za zaštitu.
