Kombajni u srednjem Banatu ušli na njive da bi požnjeli i raž koja će biti korišćena za proizvodnju električne energije, a na istim njivama sada se za drugu žetvu seje energetski sirak. Supstrat od prerade raži u bioenergani vratiće se na njive i biti iskorišćen kao organsko đubrivo
Energetska raž, čija se stabljika za proizvodnju električne energije koristi cela, nova je kultura jesenas zasejana u ataru Botoša. Reč je o sirovini za potrebe bioelektrane koju je u ovom srednjobanatskom selu podigao Branislav Pomoriški. U iste svrhe i na istim površinama ovih dana seje se sirak, ali i silažni kukuruz, a time se ostvaruju i dugogodišnje težnje da se na njivama ostvaruju dve žetve godišnje.
Ranije se raž sejala i koristila za ljudsku ishranu. Energetska se prvi put našla na botoškim oranicama i, sudeći po prinosima na početku žetve, ispuniće sva očekivanja.
– Jesenas je zasejana na približno 100 hektara. Nije zahtevna kultura, u odnosu na pšenicu potrebna je trećina manje semena i nema potrebe za prskanjem. Prinos u proseku iznosi 30 tona po hektaru, a ovogodišnjih očekivanih 3.000 tona silažne mase završiće u pogonu botoške „Bioelektre”. To je dovoljno za uposlenje 30–40 odsto kapaciteta ove novootvorene energane, a računica pokazuje da je proizvodnja energetske raži izuzetno isplativa, jer se uz cenu od 5 dinara za kilogram može ostvariti prihod od 150.000 dinara po hektaru – kaže agronom Vlastimir Filipović koji se ratarstvom i preradom ratarskih kultura u Botošu bavi skoro pola veka.
Pripreme za setvu sirka
Žetva još nije završena, a na prostoru na kom je skinuta raž ore se zemljište i vrše pripreme za drugu setvu na istim površinama, takođe nove kulture – energetskog sirka. Supstrat od prerade raži u bioenergani vratiće se na njive i biti iskorišćen kao organsko đubrivo.
Sirak će da dospe za žetvu u oktobru, a očekuje se takođe prinos sličan kao kod raži, znači dodatnih 30 tona biomase, čime se obezbeđuje dodatna sirovina za rad elektrane. Ostale potrebne količine sirovine daće silažni kukuruz, takođe kao druga kultura u toku jedne godine, pa će prvi industrijski pogon za proizvodnju „zelene struje” u ovom delu Srbije, snage 600 kv, raditi punim kapacitetom i proizvoditi 5 miliona kilovat-časova električne energije godišnje.
Izgradnju ”Bioelektre”, čija cena iznosi oko 2,5 miliona evra, prošle jeseni uspešno je ostvario preduzetnik Branislav Pomoriški. On je 2011. osnovao firmu a elektranu na biogas podigao je uz pomoć Vlade Holandije, koja je donirala opremu u vrednosti od 688.000 evra. Sa 275.000 evra bespovratnih sredstava gradnju je podržalo Ministarstvo rudarstva i energetike, a u sklopu naših međunarodnih obaveza da obezbeđujemo i energiju iz obnovljivih izvora.
Prema rečima Pomoriškog, u drugoj i trećoj fazi razvoja ovog projekta planirano je povećanje snage elektrane na 1,8 megavata i godišnja proizvodnja od 15 miliona kilovat-časova električne energije.
– Toplotna energija koja nastaje kao nusproizvod koristi se za zagrevanje plastenika, ali je u planu i izgradnja turističkih kapaciteta u kojima bi se ovom energijom zagrevali bazeni. Izvesno je i zagrevanje javnih objekata – škole, ambulante, sportske sale, doma kulture i drugih ustanova, a postoji mogućnost priključivanja privatnih kuća i stanova – kaže osnivač „Bioelektre” Branislav Pomoriški.
