U najvećem broju lokalnih samouprava poljoprivreda se razvija stihijski jer nema urađenih osnovnih dokumenata strategije razvoja i iz nje izvedenog programa razvoja poljoprivrede. Ovakvo stanje prouzrokuje, posebno u lokalnim samoupravama izvan kukuruznog regiona, povećanje neobrađenih poljoprivrednih površina, smanjenje brojnog stanja goveda i ovaca koje baš na tim područjima imaju komparativne prednosti razvoja. Dalekosežne posledice pražnjenja prostora sveukupno utiču prvenstveno na smanjenje bruto društvenog proizvoda lokalnih samouprava, navodi se u saopštenju Zadružnog saveza Srbije.
Ovakva kretanja utiču i na pritisak na zapošljavanje u centrima lokalnih samouprava kao i na infastrukturu koja u delu nije spremna da primi i prihvati takve pritiske.
Ovakvom stanju pogoduje i prećutno nametnuti koncept ”latifundijske“ poljoprivredne proizvodnje koji je prisutan u tranzicionom periodu u Republici Srbiji, a karakteriše ga pojava oligomonopola u delu prehrambene industrije i posebno trgovine.
Navedeni koncept razvoja uslovljava sve više zaostajanje lokalnih samouprava koje su locirane van kukuruznog pojasa, a najviše jugoistočne, južne i zapadne Srbije. Područja u kome su nekada zemljoradničke zadruge bile nosioci razvoja i koje su nestale pod uticaj oligomolskog položaja i sive ekonomije.
Tržišna kretanja
Tržiša kretanja u svetu koja su se prenela i kod nas u tranzicionom peridu karakteriše velika koncnetracija kako u prometu finalnih proizvoda, tako i u prometu reprodukcionih materijala.
Poznato je da se na tržištu primarno rešava sve, da samo onaj ko je direktno prisutan na tržištu može da računa na veći profit što mu daje garanciju za dalja ulaganja i razvoj. Ovo nameće koncept prisustva na tržištu sa prehrambenim proizvodima ili sa upakovanim primarnim proizvodom spremnim neposredno, za upotrebu, a ne prodaju u rinfuzi i na kvantaškoj pijaci.
Takođe, u poslednjih desetak godina po prestanku cenovnih podsticaja u zemljama sa razvijenom poljoprivredom prešlo se na koncept razvoja proizvodnje za poznatog kupca.
Ovaj koncept naročito je zastupljen kod kapitalno i radno intezivnih proizvodnji počev od proizvodnje mesa, voća, povrća i njihovih prerađevina. Navedeni koncept sa sobom je opredelio i nove odnose u proizvodnji koja ne poznaje alternativnu rodnost već samo ugovoreni obim, kvalitet i kontinuitet. Da bi se održao ovaj koncept praktično je uveden sistem kontrolisane proizvodnje, pre svega u voćarstvu i povrtarstvu, kao i proizvodnji svinjskog i pilećeg mesa. Kontrolisana proizvodnja opredeljuje sve veću proizvodnju u zatvorenom prostoru i poluzatvorenom što nameće velilka investiciona ulaganja, ali istovremeno odbacuje veći profit.
Kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji u Republici Srbiji su daleko od navedenih u razvijenim poljoprivredama, izuzetak je određeni broj velikih kompanija koje su napravile strateške programe i zaokružile procese proizvodnje.
Najveći broj malih i srednjih poljoprivrednih prozvođača – gazdinstava fizičkih lica dominantno su vezani za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, van sistema su udruživanja, prerađivačkih kapaciteta i čisti su sirovinaši koji proizvode sirovinu za prehrambenu industriju. Na ovaj način su van tržišnih tokova finalnih proizvoda, što i opredeljuje manje profite ukoliko ih uopšte ima i ne stvara mogućnost ulaganja i razvoja. Dodatna je nepovoljnost što svoj proizvod moraju prodati u toku žetve i berbe kad je cena i najniža.
Realnim se nudi koncept zemljoradničke zadruge kao oblik oraganizovanja koja bi trebalo da bude početno mesto za smeštaj i preradu primarnih proizvoda i partner za razgovor sa velikim trgovinskim lancima.
Strateški dokumenti
U cilju prevazilaženja navedenih nepovoljnih kretanja, a i polazeći od zakonskih opredeljenja da su lokalne samouprave odgovorne za razvoj na svojoj teritoriji, neophodno je pristupiti izradi strateških dokumenata razvoja poljoprivrede, teritorije lokalne samouprave.
Ovi dokumenti moraju biti izrađeni na realnim podacima i objektivnim analizama raspoloživih kapaciteta, nosioca poljoprivredne porizvodnje i njihovih perspektiva i mera ekonomske i agrarne politike dostupnih u ovom momentu i posebno projektovanih za budućnost. Dokumenti bi trebali biti sažeti, jasni i pre svega primenjivi.
Zadružni savez Srbije je u mogućnosti i spreman je da uzme učešće u pripremi strateških dokumenata razvoja poljoprivrede lokalnih samouprava, kako na makroekonomskom sagledavanju tako i posebno sa stanovišta uloge značaja i mogućnosti organizovanja proizvodnje na zadružnim vrednostima i prinipima.
Mere i opredeljenja
Donošenjem novog Zakona o zadrugama stvoreni su uslovi da zadružni savezi u saradnji sa lokalnim samoupravama pristupe sagledavanju stanja u oblasti poljoprivrede i pripreme strateških dokumenata.
Neophodno je reafirmisati opredeljenje agrarne politike da nosioci razvoja treba da budu porodična poljoprivredna gazdinstva koja treba da budu stvaraoci finalnog proizvoda i akteri na tržištu finalnih proizvoda. Ovo nameće potrebu modeliranja ekonomski održivog poljoprivrednog gazdinstva za uslove svake lokalne samouprave jer to jedino daje sigurnost dugoročnijeg postojanja i zadržavanja više generacija na posedu i u prostoru.
Zemljoradnička zadruga se nameće kao jedan od oblika organizovanja koji je u mogućnosti da poveže više gazdinstava fizičkih lica i samim tim izvrši prvi nivo koncentracije poroizvodnje.
Pored toga zadruga treba pre svega da se bazira na prerađivačkim kapacitetima i stvaranju finalnog proizvoda čime bi se gazdinstva fizičkih lica pojavila na tržištu finalnih proizvoda.
Sprovođenje predloženog koncepta razvoja podrazumeva značajno veće podsticanje investiranja u oblast poljoprivredne proizvodnje, koje mora biti diferencirano. Podsticati investiranje na gazdinstima fizičkih lica do nivoa stvaranja uslova za proizvodnju konkurentnog primarnog poljoprivrednog proizvoda. Drugi nivo podsticaja investiranja je investiranje u izgradnju skladišnih i prerađivačkih kapaciteta u zemljoradičkim zadrugama čime bi se stvorili uslovi za proizvodnju finalnih prehrambenih proizvoda, a samim tim izlazak gazdinstava zemljoradnika na tržište finalnih proizvoda.
Podsticanje investiranja i stvaranje uslova za investiranje treba posebno sagledati sa stanovišta pogodnosti i korišćenja sredstava podsticajnih fondova Evropske Unije. Poznat je koncept korišćšenja ovih sredstava ”investiraj pa povrati“.
Imajući u vidu da je lokalna samouprava kreator poreske politike na imovinu, čime se pružaju velike mogućnosti korišćenja ovog instrumenta u realizaciji strateških i programskih opredeljenja u oblasti poljoprivedne i prehrambene industrije svake lokalne samouprave treba obilato iskoristi u kreiranju mera ekonomske i agrarne politike u realizaciji strateških ciljeva razvoja.
Ovim putem Zadružni savez Srbije poziva sve lokalne samouprave na dogovor o saradnji u izradi strateških dokumenata razvoja poljoprivrede na njihovom području.
