Izabrano je šest primenjenih istraživanja koja će dati doprinos razvoju poljoprivrede, informacionih tehnologija, energetike, moderne industrije, zaštite životne sredine i šest osnovnih koji će doprineti razvoju nauke
Odabirom 12 projekata za razvoj veštačke inteligencije koje će Fond za nauku Republike Srbije finansirati sa 2.400.000 evra počinje organizovani razvoj te naučne oblasti u našoj zemlji. Kako objašnjava dr Milica Đurić Jovičić, v. d. direktora Fonda za nauku, to je prvi put da neko u Srbiji izdvoji novac za istraživačke ideje u trenutno najbrže rastućoj oblasti u svetu, za koju države poput SAD, Kine i Izraela izdvajaju milijarde evra godišnje. Naši istraživači su se u dosadašnjem radu doticali unapređivanja veštačke inteligencije, ali samo u okviru nekih drugih projekata, a da razviju ovih 12 odabranih, imaju rok dve godine od trenutka potpisivanja ugovora, koja su ovih dana u toku.
Projekte su ocenjivali inostrani stručnjaci iz oblasti veštačke inteligencije. Recenzenti u prvom krugu bili su iz 27 zemlja sveta, a u drugom ih je vrednovao tročlani programski odbor iz Velike Britanije, SAD i Hrvatske. Ocenili su da su izabrani projekti odličnog kvaliteta, u rangu svetskih, i da bi bili odobreni i na konkursima u njihovim zemljama.
– To je veliko priznanje našim naučnicima, posebno kada uzmete u obzir da su članovi programskog odbora i u ekspertskim panelima britanske, američke i švajcarske nacionalne naučne fondacije – zaključila je Đurićeva.
Napominje da je na konkursu bilo 70 projekata. Izabrano je šest primenjenih istraživanja koja će dati konkretni doprinos razvoju poljoprivrede, informacionih tehnologija, energetike, moderne industrije, zaštite životne sredine i šest osnovnih koji će doprineti razvoju nauke.
– Cilj je da podstaknemo naučna istraživanja u Srbiji u domenu veštačke inteligencije i primenu tih rezultata u privredi, kao i razvoj domaćih stručnjaka iz najbrže rastuće naučne oblasti u svetu. Maksimalan budžet za finansiranje jednog projekta jeste 200.000 evra. Naučnici koji ih realizuju zaposleni su na fakultetima i institutima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, odakle su dva prvoplasirana projekta osnovnih i primenjenih istraživanja – ističe Đurićeva.
U pitanju je projekat GRASP sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu koji će unapređivati tehnike mapiranja grafova, to jest dijagrama koji pokazuju povezanost između pojmova pomoću mašinskog učenja. Time će omogućiti primenu ovog koncepta u naučnim istraživanjima u bioinformatici, sociologiji, ekonomiji, ali i u industriji, obrazovanju i društvu uopšte kroz, recimo, nove vrste društvenog umrežavanja na internetu.
Projekat S-ADAPT sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu iskoristiće napredne metode veštačke inteligencije da unapredi govornu komunikaciju čoveka i mašine.
Iako je veštačka inteligencija prvenstveno vezana za matematiku i tehniku, na nekim projektima partneri su i naučnici sa Filološkog i Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na primer, projekat AVANTES donosi saradnju Filološkog i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu gde se primenom veštačke inteligencije u obradi srpskog i engleskog jezika efikasnije kreira softverski sistem.
Tim istraživača sa Građevinskog i Matematičkog fakulteta kroz projekat CERES razvijaće algoritme zasnovane na veštačkoj inteligenciji kako bi se na osnovu brojnih dostupnih podataka i satelitskih snimaka donele korisne i pravovremene odluke u poljoprivredi. Na osnovu ovih algoritama moći će da se primete promene u rastu biljke, napravi procena koliko će biti prinosa ili koliko ima humusa u zemljištu. Poljoprivrednici onda neće donositi odluke na osnovu pretpostavki, već će zahvaljujući veštačkoj inteligenciji povećavati prinose, smanjiti ili preduprediti štetu, proceniti rizike, isplanirati proizvodnju.
– Naučna zajednica predviđa da će uskoro veštačka inteligencija biti uključena u sve sfere čovekovog života, pomagaće da sadržajnije i efikasnije organizujemo svoje radne aktivnosti, lečenje i slobodno vreme. Time se menja slika industrijske revolucije i nameće promena radnih mesta, gde će neka postati nepotrebna, ali će nastati i druga, zasad nepostojeća zanimanja.
To nosi i rizike koji se odnose na etiku i bezbednost gde se pitamo kako kontrolisati naprednu analitiku, koje naše podatke i u kakve svrhe mašina može da koristi, šta je dozvoljeno računaru da uradi autonomno i ko je kriv za njegovu grešku. I uvek imati u vidu da čovek mora kontrolisati primenu veštačke inteligencije – ističe Đurićeva i navodi primer rasprava u javnosti koje su nastale kada je automobil poznate kompanije koji se kretao samostalno, bez vozača, na ulici udario pešaka.
Napominje da je zato veoma bitno da svaka zemlja ima strategiju razvoja veštačke inteligencije u kojoj će se definisati takva pitanja. Srbija je svoju strategiju i odgovarajući akcioni plan kojim se reguliše njena primena donela u prvoj polovini ove godine.
