Kroz decenije Srbija je imala dugu tradiciju u proizvodnji semena, ali nažalost, poslednjih godina svedoci smo da se površine pod semenskom proizvodnjom sve više smanjuju. Ova situacija izaziva zabrinutost stručne javnosti
Naime, smanjenje proizvodnje sopstvenog semena u Srbiji dovodi do sve većeg uvoza semena iz drugih zemalja iako je proizvodnja semena ključna za prehrambenu sigurnost svake zemlje, uključujući i Srbiju.
Prema rečima rukovodioca Odeljenja za suncokret u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Vladimira Mikliča, u poslednjih nekoliko godina semenska proizvodnja u Srbiji je sa nekih pedesetak hiljada hektara, pala na ispod 40 hiljada hektara.
”Problemi su brojni. Teško je sada zasnovati proizvodnju. Ima više faktora. Da pođemo od cena. Zaista je postalo dosta skupo proizvoditi u Srbiji. Naročito poslednje dve ili tri godine. Skočila je cena zbor rata u Ukrajini, porasta cene merkantile, porasta cena svih inputa, energenata, radne snage, đubriva, pesticida, tako da su mnogi odustali od semenske proizvodnje. Novi vlasnici mnogih privatizovanih sistema ne žele da se bave semenskom proizvodnjom. Oni idu na onu osnovnu, elementarnu, ratarsku proizvodnju. Mi smo prinuđeni da radimo semensku proizvodnju i u Rumuniji, Italiji i nekim drugim zemljama. Radili smo to i pre. Srbija je mala zemlja i rizik je da se sve skoncentriše na jednom ograničenom prostoru. Često i zakoni favorizuju uvoz semena u odnosu na proizvodnju u Srbiji. Nekada je i nama lakše da uvezemo seme nego da ga ovde proizvodimo što je nonsens”, napominje Miklič.
Poznavaoci semenske proizvodnje tvrde da je zahtev za upotrebu serfifikovanog semena uz podsticaje države novi kvalitet za ratare, ali u našim uslovima najmanje se odnosi na seme naših Insituta.
Zemlje koje su za sopstvena gazdinstva uvele kao obavezno sertifikovano zrno u setvi, imaju i jasne sankcije za one koji se ne pridržavaju tog pravila. Onaj proizvođač koji ne koristi takvu ponudu države, gubi status aktivnog gazdinstva.
Soja i pšenica se kod nas seju bez deklaracija iz sopstvene merkantilne proizvodnje. Praktično, semenske pšenice u ponudi prema ratarima je sve manje. Pretpostavlja se da će ove godine ratarima u Srbiji biti ponuđena pšenica sa deklarisanom semenom za tek 30.000 hektara.
