Regenerativna poljoprivreda polako, ali sigurno pronalazi svoje mesto u Srbiji, kao odgovor na sve izraženije izazove degradacije zemljišta i klimatskih promena. Jedan od pionira u ovom pristupu je Teodor Baloš, poljoprivrednik iz Toraka, koji je svoje iskustvo podelio kroz priču za Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije
Prvi koraci u regenerativnoj poljoprivredi
Teodor Baloš je odlučio da svoje gazdinstvo usmeri ka regenerativnoj poljoprivredi, u želji da poboljša kvalitet zemljišta i prilagodi se promenama koje donose klimatski izazovi.
Na svojim parcelama primenjuje direktnu setvu i setvu u Stip-Till trake, izbegava klasično oranje i koristi pokrovne useve kako bi očuvao život u zemljištu. Njegov cilj je da organska materija bude stalno prisutna, omogućavajući zemljištu da se prirodno obnavlja.
”Trudimo se da što manje remetimo zemljište, da pokrovni usevi budu prisutni, kao i da ostane što više organske mase,” objašnjava Baloš.
Prvi rezultati na terenu
Već nakon kratkog perioda primene regenerativnih praksi, Teodor primećuje pozitivne promene.
Struktura zemljišta se poboljšala, obrada je lakša, a povećan je broj korisnih organizama poput glista, što ukazuje na veću biološku aktivnost.
Takođe, zemljište sada bolje zadržava vlagu, što je izuzetno važno s obzirom na sve češće sušne periode. “Zemljište bolje upija vlagu, duže je zadržava, što omogućava našim biljkama da lakše preprode sušne periode”, kaže Baloš.
Ekonomski potencijal regenerativne poljoprivrede
Najveća investicija tokom prelaska na regenerativne prakse je bila ulaganje u mašine, odnosno, Strip-Till mašina sa rasipačem mineralnog đubriva. Međutim, taj tranzicioni period su olakšale određene subvencije, kao i sopstvena maštovitost—Teodor i njegova porodica su modifikovali mašine koje su već bile u njihovom posedu, kako bi bile u skladu sa principima regenerativne poljoprivrede.
Teodor ističe da su najveće uštede napravljene smanjenjem broja prohoda mašina, korišćenjem manje goriva i smanjenjem upotrebe veštačkog đubriva.
Istovremeno, očuvanje plodnosti zemljišta obezbeđuje dugoročnu stabilnost prihoda.
Kako biste saznali više o stručnom pristupu regenerativnoj poljoprivredi, pogledajte intervju sa dr Vladanom Ugrenovićem, naučnim savetnikom u Institutu za zemljište.
Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije: Podrška promeni
Kroz edukaciju, uspostavljanje pokaznih gazdinstava i povezivanje stručnjaka i poljoprivrednika, Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije pruža podršku svima koji žele da dugoročno očuvaju svoje zemljište i poboljšaju proizvodnju.
