Kako izgleda prelazak sa konvencionalnog na regenerativno ratarstvo kada se ne menja samo jedna agrotehnička mera, već čitav sistem proizvodnje? Odgovor su učesnici Dana polja u Bikovu mogli da vide na gazdinstvu porodice Sudarević, gde se regenerativne prakse primenjuju u proizvodnji kukuruza, pšenice, uljane repice i drugih ratarskih kultura
Dan polja održan je 17. septembra u Bikovu kod Subotice, u organizaciji Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije. Bio je to šesti događaj ovog tipa koji Savez organizuje sa ciljem da se iskustva o regenerativnoj poljoprivredi razmenjuju tamo gde se ona i primenjuje – na njivi.
Domaćin Ivan Sudarević predstavio je prakse koje porodica primenjuje na gazdinstvu, od direktne setve i pokrovnih useva do korišćenja stajnjaka u no-till sistemu.
Pokrovni usevi i zemljište u centru pažnje
Tokom obilaska predstavljene su različite smeše pokrovnih useva, njihova uloga u plodoredu i način uklapanja u ratarsku proizvodnju. Razgovaralo se i o promenama koje proizvođači moraju da uvode zbog sve ekstremnijih vremenskih uslova.
Posebnu pažnju privukao je otvoreni profil černozema. Učesnici su mogli da vide strukturu i horizonte zemljišta, ali i promene koje se povezuju sa primenom regenerativnih praksi.
Među uočenim efektima su bolja struktura zemljišta, veća aktivnost mikroorganizama, produbljivanje humusno-akumulativnog horizonta i smanjeno ispiranje kalcijum-karbonata.
Praktični deo Dana polja obuhvatio je i prikaz mehanizacije za direktnu setvu. Upoređena su dva sistema setvenih aparata za uskoredne kulture – diskosni i podrivački – sa njihovim prednostima i ograničenjima, a predstavljena je i mašina za direktnu setvu širokorednih useva.
Dan polja u Bikovu pokazao je da regenerativno ratarstvo nije jedna tehnika koja se jednostavno uvodi u proizvodnju, već sistem u kojem se obrada zemljišta, plodored, pokrovni usevi, organska materija i način setve međusobno dopunjuju i prilagođavaju uslovima na njivi.
Foto: Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije
