Regenerativna poljoprivreda sve češće se pominje kao odgovor na iscrpljivanje zemljišta, klimatske stresove i rastuće troškove proizvodnje. Ipak, iza tog pojma ne stoji samo nova terminologija, već čitav niz praksi čiji je cilj da se očuva i obnovi život u zemljištu. O tome se govorilo na Danu polja regenerativne poljoprivrede u vinariji Plavinci, u organizaciji Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije, gde su predstavljene regenerativne prakse u vinogradarstvu
Za Srđana Pavlovića, operativnog menadžera u Udruženju za eko-inovacije na Balkanu i koordinatora Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije, suština ovog pristupa je u tome da se zemljište ne posmatra samo kao proizvodna površina, već kao prirodan resurs koji mora ostati dostupan i budućim generacijama.
Prema njegovim rečima, regenerativne prakse važne su i zbog sve izraženijih klimatskih izazova. Zdravije zemljište može bolje da podnese stresove poput suše, iako to ne znači da će ekstremni vremenski uslovi ostati bez posledica po proizvodnju.
„Ako je zemljište zdravije, ono ima veću otpornost i može bolje da podnese šokove. To ne znači da dva meseca suše neće uticati na kulturu, ali znači da proizvodnja može biti otpornija”, navodi Pavlović.
On ističe i ekonomsku stranu regenerativne poljoprivrede. Manja zavisnost od goriva, mineralnih đubriva, zaštitnih sredstava i drugih inputa proizvođačima može doneti veću stabilnost, posebno u godinama kada cene inputa rastu ili kada su vremenski uslovi nepovoljni.
„Ekološka strana ove priče povezana je sa pragmatičnom, ekonomskom stranom. Ako proizvođač može da smanji troškove, on može da bude dugoročno održiviji u poslovanju”, kaže Pavlović.
U Srbiji je regenerativna poljoprivreda još uvek na početku, ali se interesovanje širi. Prva iskustva, prema rečima Pavlovića, došla su iz ratarstva, pre svega iz Vojvodine, gde su se proizvođači sami informisali o praksama koje se već primenjuju u Mađarskoj i Rumuniji. U međuvremenu su se pojavili i primeri iz voćarstva, poput proizvođača borovnice koji posebnu pažnju posvećuju mikrobiologiji zemljišta i kvalitetu proizvoda namenjenog izvozu.
„Važno je da se osvesti da zemljište nije samo prostor, već živ ekosistem. Ako mikrobiologija nije dobra, hraniva ostaju nedostupna biljci, a pritisak da se koriste veštački inputi postaje veći”, objašnjava Pavlović.
Plavinci: Regenerativne prakse u organskom vinogradu
Domaćin događaja, vlasnik organske vinarije Plavinci Branislav Anđelić, kaže da radije govori o regenerativnim praksama nego o regenerativnoj poljoprivredi, jer pojam još nije precizno definisan.
„U Evropi se pod tim uglavnom podrazumeva obnavljanje zdravlja zemljišta. Koriste se slične prakse kao u organskoj proizvodnji, ali ulazak u organsku sertifikaciju nije obavezan. Zato je regenerativni pristup prijemčiviji za konvencionalne proizvođače koji žele da vrate humus, mikroorganizme i život u zemljište”, kaže Anđelić.
U Plavincima se regenerativne prakse primenjuju godinama, još pre ulaska u organsku proizvodnju. Suština je, objašnjava Anđelić, da se povećava sadržaj humusa, podstiče mikrobiom zemljišta i da se ne radi ništa što bi te mikroorganizme uništavalo.
„Ako želite da popravite zemljište, ne možete istovremeno da gajite mikroorganizme i da ih ubijate sintetičkim đubrivima ili totalnim herbicidima. Praksa mora da bude konzistentna”, ističe Anđelić.
Kao jednu od važnih koristi navodi smanjenje troškova, pre svega za azotna đubriva, ali i za traktor, gorivo i radnu snagu.
Među najvažnijim praksama Anđelić izdvaja pokrovne useve, posebno stočni grašak kao zelenišno đubrivo. On može da obezbedi značajne količine azota i smanji potrebu za azotnim đubrivima.
„Na jednom hektaru stočni grašak, kada se povalja i ostavi da truli, može da obezbedi između 100 i 150 kilograma azota godišnje. Grožđu je potrebno 80 do 100 kilograma. Priroda vam je dala azot koji vam treba”, objašnjava Anđelić.
Drugi važan efekat je otpornost biljaka. Kako kaže, biljke vremenom razvijaju jači imunitet i postaju sposobnije da se same brane od bolesti i štetočina.
„Imunitet nije potpun, ali je dovoljan da biljka može bolje da se odbrani. Što duže traje takav način rada, što je više mikroorganizama u zemljištu i što se manje prska, biljka postaje zdravija”, kaže Anđelić.
U vinariji Plavinci koriste se pokrovni usevi, kompost koji sami prave, preparati za aktiviranje komposta, mikrobiološki preparati koji se unose u zemljište, čaj od komposta za za prehranu biljke u toku perioda vegetacije, preparati od severnoatlantskih algi za jačanje biljaka, a od ove godine i pojedini biodinamički preparati.
Kako objašnjava Anđelić, cilj nije da se zemljište stalno „hrani” spolja, već da se pokrovnim usevima, kompostom i mikrobiološkim preparatima podstakne život u zemljištu, kako bi biljka vremenom sama dolazila do potrebnih hraniva.
Posebnu pažnju posvećuju analizama zemljišta, peteljke lista i odnedavno SAP analizi, odnosno analizi soka lista, koja pokazuje trenutno stanje hraniva u biljci.
„Analize su izuzetno važne. Analizu zemljišta radimo svake godine, iako se preporučuje svake treće. Radimo i analizu soka lista, koja pokazuje trenutno stanje u biljci i da li je potrebna neka intervencija”, navodi Anđelić.
On vinogradarima koji su skeptični savetuje da ne moraju odmah da menjaju celu proizvodnju, već da krenu postepeno.
„Neka probaju u jednom delu vinograda. Možda će prinos u početku biti manji, ali vremenom će videti kako to izgleda. Zemljište nismo upropastili za godinu dana, već ga upropašćavamo decenijama, pa ne možemo ni da mu vratimo život za godinu dana”, poručuje Anđelić.
Poruka iz Plavinaca je da regenerativno vinogradarstvo nije brzo rešenje, već proces. Ali taj proces, kako pokazuju iskustva proizvođača koji su već krenuli tim putem, može doneti zdravije zemljište, otpornije biljke, manje troškove i dugoročno stabilniju proizvodnju.
