Evropskoj uniji postoji oko 1.200 zaštićenih poljoprivrednih proizvoda, a iz našeg regiona za to tržište konkuriše svega stotinak.
Kako pokazuje istraživanje „Politike”, ni sve bivše države SFRJ nisu podjednako iskoristile šansu da svoju specifičnu hranu brendiraju i dodatno naplate pred zahtevnim evropskim potrošačima ali poslednjih godina sve aktivnije rade na tome.
Slovenija i Hrvatska, kao članice EU, najdalje su za sada otišle.
Osim što su na nacionalnom nivou zaštitile svoje najprepoznatljivije proizvode one su i prošle kroz komplikovanu proceduru zaštite na nivou EU i to Slovenija za 12 proizvoda, a Hrvatska za deset.
Za ostale zemlje iz ovog regiona takođe nije bilo formalnih prepreka da brendiraju svoju hranu na nivou Unije. Ali nijedna od njih pa ni Srbija, koja na nacionalnom nivou ima najviše proizvoda sa oznakom imena i geografskog porekla (čak 52), nije otišla korak dalje.
Iz naše zemlje priliku za to imaće, saznajemo, svega 36 proizvoda sa ove liste jer, recimo, mineralna voda ne može biti predmet zaštite na evropskom nivou.
Postupak zaštite na nivou EU je dosta složen i dugotrajan, te naši proizvođači izgleda još ne vide svoj interes u ovoj zaštiti pre svega zbog malog obima proizvodnje.
Makedonija i Crna Gora za sada nemaju registrovane proizvode mada su, za naš list, iz njihovih resornih ministarstava potvrdili da je u toku nekoliko postupaka zaštite.
U Makedoniji očekuju da će njihov prvi proizvod sa oznakom geo porekla biti „ohridska creša” (trešnja) dok crnogorski zvaničnici najviše nade polažu u „njeguški pršut”.
Zvanične podatke sa tržišta BiH nismo uspeli da dobijemo, mada se u medijima nezvanično pominje da oznaku porekla ima nekoliko vrsta meda.
Kada se sve sagleda aduti regiona su perspektivni uglavnom nudimo kobasice, pršut, med, sir i specifične sorte povrća i voća…
Čak i ranije razmirice oko toga šta kome pripada uglavnom su prevaziđene jer su sve države prepoznale vrednost sertifikacije i zaštite geo porekla koja prvenstveno donosi – novac.
Hrvati i Slovenci su se recimo dugo sporili oko toga kome pripada „kranjska” kobasica i taj problem rešen je na nivou Unije tako što brend konačno pripada Sloveniji dok će Hrvatska imati mogućnost da ga proizvodi pod tim imenom još 15 godina.
Da za svađu nema mesta pokazuje i još jedan primer koji su za našu redakciju naveli u Ministarstvu poljoprivrede Hrvatske. Reč je o „istarskom pršutu” koji će pod istim imenom pomirljivo proizvoditi obe države jer, kako objašnjavaju, dele teritoriju ove regije.
I na kraju koja je korist od brendiranja hrane po osnovu imena i geografskog porekla?
Na prvom mestu proizvođačima omogućava da povećaju tržišnu vrednost svojih proizvoda.
U Evropskoj uniji, recimo, razlika u ceni između hrane koja imaju oznaku zaštićenog geografskog porekla i onih bez nje iznosi u proseku od 10 do 30 procenata. Francuska vina sa oznakom su po dobiti koju donose bez presedana.
Nezvanični podaci pokazuju da mogu da budi skuplja i 230 odsto od vina koja nemaju tu oznaku. Proizvodi za zaštićenim geografskim poreklom imaju zavidan izvozni potencijal, čuvaju nacionalni identitet, imaju i izuzetnu važnost za turističku ponudu, a i dobro su marketinško oružje u oštroj konkurenciji na evropskom tržištu.
Na nivou EU Italija i Francuska su lideri u industriji proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Ove dve države učestvuju sa čak 60 odsto u ukupnom prometu.
Samo Italija ima blizu 200 „brendiranih” proizvoda. Oni se najviše prodaju na tržištima članica, dok se iz EU izveze skoro petina ukupne proizvodnje a najveći kupac je SAD, pokazuje studija Evropske komisije.
Slovenija
Kranjska kobasica, jaja ispod Kamniških planina, kraška panceta, ptujski luk, slovenski med, štajerski hmelj, piranska so, nanoški sir, bovški sir, tolminc, zgornjesavinjski želodec, prleška tunka…
Hrvatska
Poljički soparnik, zagorski puran, dalmatinski i drniški pršut, slavonski kulen, krčki pršut, neretvanska mandarina, maslinovo ulje sa Cresa, ogulinski kiseli kupus, baranjski kulen, lički krompir, istarski pršut, paška janjetina, korčulansko i šoltansko maslinovo ulje, varaždinsko zelje…
Makedonija
Ohridska creša (trešnja) trenutno u postupku zaštite. Priprema se i zaštita porekla proizvoda: Bistra ovčiji kačkavalj i beli sir.
Crna Gora
Njeguški pršut (bio od 2003. u sistemu geografske oznake u zajedničkoj državi SCG) a trenutno čeka novu registraciju. U pripremi je i pljevaljski sir.
Federacija BiH
Nema zvaničnih podataka u lokalnim medijima se pominje cazinski kestenov med i hercegovački med.
Srbija
Goveđa užička pršuta, sremski kulen, rtanjski čaj, kladovski kavijar, leskovačko roštilj meso, futoški sveži i kiseli kupus, valjevski duvan čvarci, ariljska malina, homoljski med, leskovački ajvar, sjenički ovčiji sir i jagnjetina, ečanski šaran, krivovirski kačkavalj, požarevačka kobasica, zlatarski sir, fruškogorski lipov med…
