Srbija poslednjih godina beleži rekordna budžetska izdvajanja za poljoprivredu, ali podaci i stanje na terenu pokazuju da sektor i dalje nazaduje i da su potrebna sistemska, stručna rešenja – umesto privremenih mera „gašenja požara“
Prošle godine agrarni budžet je, prema navodima nadležnih, činio 7,5 odsto ukupnog državnog budžeta, dok je ove godine udeo 7,1 odsto, uz ukupno 147,5 milijardi dinara. Siniša Mali uporedio je taj iznos sa 2012. godinom, kada je budžet za poljoprivredu iznosio 40 milijardi dinara – što ponovo otvara pitanje: kako je moguće da, uprkos rastu izdvajanja, problemi postaju sve vidljiviji?
Najaktuelniji „požar“ su protesti proizvođača mleka, blokade i prosipanje tona mleka zbog viškova na tržištu, obustava otkupa, niskih otkupnih cena i, kako tvrde udruženja, prekomernog i nekontrolisanog uvoza. Njima su se pridružili i drugi stočari, kao i povrtari – što ukazuje da nezadovoljstvo nije izolovan slučaj, već simptom šireg poremećaja, prenosi portal Danas.
Poljoprivrednici godinama upozoravaju i na kašnjenja isplata subvencija, probleme u raspodeli podsticaja, visoke troškove kredita, akcize na gorivo, posledice suša, kao i na kartelsko ponašanje i pritisak trgovinskih lanaca. Paralelno, klimatske promene sve češće pretvaraju sezonu u lutriju: mrazevi, grad, oluje i suše odlučuju da li će roda uopšte biti.
Strukturni problem jasno se vidi i u demografiji sela. Prema poslednjem Popisu poljoprivrede iz 2023. godine, broj gazdinstava je pao za 10 odsto u odnosu na 2018, dok je prosečna starost nosioca porodičnog gazdinstva 60 godina, a tek svaki 11. nosilac ima manje od 40 godina, navodi Republički zavod za statistiku.
Podaci o stočnom fondu dodatno oslikavaju trend: u odnosu na 2018. broj svinja je manji za 30,7 odsto, koza za 31,5 odsto, a goveda za 17,7 odsto (preko 20 odsto u odnosu na 2012). RZS je objavio i podatke za 2025. godinu: broj goveda je 1. decembra iznosio 698.871 (više od 26.000 manje nego po popisu 2023), ovaca je manje za skoro 19.000, a živine za više od sedam miliona, dok je broj svinja porastao na 2.403.991.
Ni biljna proizvodnja nije imuna: kukuruz i pšenica čine oko 90 odsto setvene strukture, ali je prošla godina pokazala koliko je sistem ranjiv – pšenica uz dobre prinose, ali nisku cenu, a kukuruz sa podbačajem roda i prinosom manjim oko 13 odsto. Kod voća, naročito maline, nizak rod i štete od vremenskih nepogoda postaju „novo normalno“.
Istovremeno, ulaganja u zaštitu i adaptaciju sporo napreduju: prema popisu, samo 13 odsto povrtarskih površina je pod plastenicima, navodnjava se 8,3 odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a protivgradna zaštita se često ocenjuje kao nedovoljna. Sve to košta, a mali proizvođači, koji već jedva pokrivaju troškove, teško mogu da iznesu takve investicije bez jasnog, dugoročnog okvira podrške.
Zbog toga, uprkos rekordnim budžetskim izdvajanjima, sve više proizvođača zaključuje da problem nije samo u visini subvencija, već u odsustvu stabilne strategije: uređenog tržišta, predvidivih pravila, ulaganja u modernizaciju i otpornost na klimatske rizike, kao i politike koja bi selo učinila privlačnim za mlađe generacije.
