Na farmama širom Evropske unije tokom 2023. godine registrovano je 9,4 miliona košnica, što je najviši nivo od kada se vodi ova statistika i 16 odsto više nego 2020. godine, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. U Srbiji je evidentirano nešto više od 1,6 miliona košnicaali pčelari upozoravaju da je stvarni broj danas verovatno manji zbog velikog uginuća pčela tokom prošle godine

Ovi podaci ne obuhvataju ukupan broj košnica u EU, već samo košnice koje se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima i ulaze u zvaničnu statistiku.

Najviše košnica registrovano je u Italiji, gotovo 1,9 miliona, zatim u Rumuniji, sa 1,7 miliona, Grčkoj, sa 1,2 miliona, i Bugarskoj, gde je evidentirano oko milion košnica. U odnosu na 2020. godinu, broj košnica porastao je u 12 država članica EU. Najveći rast zabeležen je u Italiji, za više od 822.000 košnica, odnosno 79 odsto. Pad je registrovan u deset zemalja, najviše u Mađarskoj, gde je broj košnica smanjen za 34 odsto, i Španiji, sa padom od 14 procenata.

Pčele imaju ključnu ulogu u oprašivanju velikog broja poljoprivrednih kultura, a njihov značaj posebno dolazi do izražaja u uslovima sve izraženijih klimatskih promena i pritisaka na proizvodnju hrane. Zahvaljujući sposobnosti prezimljavanja u košnicama i korišćenju zaliha meda, pčelinja društva mogu da opstanu i u hladnijim klimatskim uslovima.

U Srbiji evidentirano više od 1,6 miliona košnica

Prema poslednjim podacima Uprave za zaštitu bilja, u Srbiji je evidentirano nešto više od 1,6 miliona košnica, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović. On, međutim, upozorava da je stvarni broj danas verovatno manji zbog velikog uginuća pčela tokom prošle godine.

Srbija ima sistem obeležavanja košnica pločicama sa propisanim brojem i barkodom, ali, kako navodi Živadinović, precizna evidencija na terenu i dalje ne postoji.

„Predložili smo elektronski sistem koji bi bio povezan sa eAgrarom i omogućio da u svakom trenutku znamo koliko ima košnica i gde se nalaze. Ministarstvo poljoprivrede je načelno prihvatilo ideju, ali do danas ništa nije urađeno“, kaže Živadinović.

Prema njegovim rečima, takav sistem omogućio bi bolju kontrolu broja košnica za koje pčelari apliciraju za podsticaje, ali i smanjio prostor za zloupotrebe. On upozorava i da registar korisnika subvencija, iako bi prema zakonu trebalo da bude javno dostupan, još nije objavljen.

„Sumnjamo da u Srbiji ima više prijavljenih nego stvarno postojećih košnica. Dešava se da nesavesni pčelari prijavljuju veći broj košnica kako bi dobili subvencije. Imali smo slučaj da inspekcija kod jednog pčelara nije pronašla nijednu košnicu, iako je u registru bilo prijavljeno 400“, navodi predsednik SPOS-a.

Kao jedno od mogućih rešenja pominje digitalnu aplikaciju APISENS, zamišljenu kao katastar pčelinjih paša, koja bi mogla da omogući precizniji uvid u stanje na terenu i da pomogne da podsticaji stignu do aktivnih pčelara.

Bagremov med najvažniji izvozni adut

Na evropskom tržištu Srbija je prepoznatljiva pre svega po kvalitetnom sortnom bagremovom medu sa visokim procentom polena bagrema. Upravo taj kvalitet, ocenjuje Živadinović, domaći med izdvaja u odnosu na konkurenciju iz pojedinih evropskih zemalja.

„Italija, verovatno zbog geografskih faktora, ne može da proizvede bagremov med sa visokim procentom polena bagrema. Zbog toga su čak i zakonski smanjili minimalni udeo polena na 15 odsto, dok u Srbiji med, da bi nosio oznaku bagremovog, mora da sadrži najmanje 20 odsto polenovih zrna bagrema“, objašnjava Živadinović.

Kako dodaje, italijanski proizvođači često kupuju srpski med i mešaju ga sa svojim kako bi postigli potreban kvalitet. Istovremeno, pčelarski sektor se suočava sa sve većim problemom falsifikata, koji obaraju cene i stvaraju nelojalnu konkurenciju.

„Falsifikati obaraju otkupne cene i stvaraju nelojalnu konkurenciju. To nije problem samo Srbije, već cele Evrope“, upozorava Živadinović.

On ocenjuje da je odgovor evropskih institucija na ovaj problem i dalje spor. Formirana je radna grupa Honey Platform, ali, kako navodi, konkretni zaključci i mere još izostaju. Zbog toga pčelari u više evropskih zemalja odustaju od proizvodnje ili smanjuju broj košnica.

Kao primere tržišta koja su uspela da očuvaju domaće pčelarstvo, Živadinović navodi Nemačku, Sloveniju, Austriju i Švajcarsku, gde potrošači imaju veliko poverenje u lokalni med, a prodaja „na kućnom pragu“ ima važnu ulogu.

Prošla godina slabija zbog izmrzavanja bagrema i uginuća pčela

Proizvodnja meda u Srbiji značajno varira od godine do godine. Prema podacima SPOS-a, u zavisnosti od vremenskih uslova i prinosa, kreće se od oko 3.000 do 12.000 tona godišnje, dok se izvoz uglavnom kreće između 1.700 i 3.300 tona.

Članovi SPOS-a su 2025. godine proizveli 1.905 tona meda, dok se ukupna proizvodnja na nivou Srbije procenjuje na oko 3.000 tona. Prošlogodišnji rezultati bili su znatno slabiji zbog izmrzavanja bagrema i masovnog uginuća pčela, što je ozbiljno pogodilo domaće pčelare i smanjilo prinose.

Govoreći o ovoj sezoni, Živadinović kaže da je godina za pčelare u Srbiji počela dobro, ali da su tokom cvetanja bagrema usledile kiše i hladno vreme. Ipak, bagrem je, uprkos nepovoljnim uslovima, solidno medio u delovima zemlje gde nije bilo ranog izmrzavanja.

„U zavisnosti od dela Srbije, negde su rezultati odlični, a negde ispod proseka. Situacija je šarenolika i u ovom trenutku je teško napraviti presek. To ćemo znati za nekih dvadesetak dana, kada pčelari završe selidbe košnica na veće nadmorske visine“, zaključuje Živadinović.