Za prvih deset meseci ove godine prodali smo brašna i i hlebnog zrna za oko 200 miliona dolara, što je i najveći izvoz u poslednjih dvadesetak godina. Na svetsku pijacu poslali smo 1,27 milion tona te robe, osvojili i neka nova tržišta, kao što je afričko, što je, po oceni stručnjaka, pokazatelj da pšenicu moramo negovati kao strateški proizvod.
Može se reći da su korist od rekordnog izvoza imali mlinari i trgovci, ali možda i najveću poljoprivrednici jer, da nije izvoza, cene bi bile znatno niže i ostale na nivou na kojem su bile u žetvi, a tržišni višak ne bi imao ko da kupi. Agrarni stručnjaci stoga ukazuju na to da je neophodno raditi na daljem unapređenju izvoza za naredne godine, pre svega insistiranjem na tome da se pšenica u budućim žetvama skladišti i plaća po grupama kvaliteta.
Senćanska kompanija ”Žitopromet-mlin“ AD, vodeća žitomlinska firma u Srbiji, očekuje da u ovoj godini u zemlje u regionu i na tržište EU ostvari izvoz od 5,5 do šest miliona evra, što je oko četvrtina njenih ukupnih prihoda. Količine brašna i testenina koje su isporučene na inostrana tržišta su nešto veće nego prethodne godine jer su zbog uslova na tržištu postignute niže cene. U dva navrata bilo je problema s izvozom u Makedoniju, a po rečima savetnika generalnog direktora „Žitopromet-mlina“ Predraga Đurovića, intenzivnim radom ti su zastoji nadoknađeni pa očekuje da će se povoljni izvozni trend zadržati i u narednoj godini.
– Orijentisani smo pre svega na izvoz naših proizvoda – brašna i testenina, ne pojavljujemo se kao uvoznici i devizni pazar koji ostvarujemo doprinosi spoljnotrgovinskom bilansu zemlje, a i ako se javljamo kao uvoznici to je jedino za investiranje u opremu koja se kod nas ne proizvodi – pojašnjava Đurović. – Samo manjim delo bavimo se trgovinom pšenicom jer nam je gotovo sav rod koji u vreme žetve smestimo u naše silose potreban kao sirovina za sopstvenu proizvodnju. Jedino u situaciji kada ostvarimo određeni višak pšenice, plasiramo ga na domaćem tržištu, a to su skromne količine u odnosu na one što otkupimo.
Senćanska kompanija završetak godine obeležava pozitivnim bilansom, zahvaljujući tome što su iz ovogodišnje žetve od proizvođača preuzeli više od 70.000 tona pšenice, što su svu sirovinu ponuđenu za otkup uredno platili po tržišnim cenama, a što preostali deo koji je smešten u silosima kontinuirano kupuju. Prerađivački pogoni u mlinu i fabrici testenina rade punim kapacitetom, a iz pekare se hlebom i pecivima uredno snabdevaju potrošači u regionu Potisja.
U pogonima senćanske kompanije ove sezone biće prerađeno oko 55.000 tona hlebnog zrna, u fabrici testenina s robnom markom „sentela“ proizvodnja je veća od 6.000 tona raznih testenina, dok je produkcija pekare preko 2.200 tona hleba i peciva. Takav učinak, kako očekuje Đurović, doprineće i povoljnim finansijskim efektima. Zahvaljujući korektnim odnosima s proizvođačima pšenice na sirovinskom području „Žitopromet-mlina“, na severu Banata, u regionu Potisja, severnoj Bačkoj i još nekim područjima u Vojvodini, setva pšenice ove jeseni je obavljana na istim površinama kao i prethodne, a na nekim su i povećane do 20 posto.
– To nam daje nadu i sigurnost da će naši kooperanti, pre svega zemljoradničke zadruge s kojima sarađujemo, za iduću žetvu takođe obezebditi neophodne količine pšenice od 70.000 do 75.000 tona – očekivanja su Đurovića. – Proizvođačima smo ponudili određene količine semenske pšenice u samoj setvi, već smo počeli da obezbeđujemo neophodne količine mineralnih đubriva, deo isporučili a ostatak će biti isporučen odmah nakon praznika početkom januara jer pristižu rokovi za prihranu. S naše strane učinićemo sve da proizvođačima pomognemo da lakše prebrode proizvodni ciklus, da bi mogli očekivati dobar rod u narednoj žetvi.
”Žitopromet” po italijanskoj modi
”Žitopromet-mlin“ je u avgustu ove godine potpisao ugovor i platio isporučiocu opreme iz Italije dve nove linije za proizvodnju testenina. Isporuka jedne linije očekuje se u maju s montažom do jula, a druga bi trebalo da bude instalirana do novembra iduće godine. Ulaganje u dve nove linije za testenine je 1.280.000 evra, a one će zameniti postojeće, stare više od tri decenije. Instaliranjem dve nove linije u fabrici testenina oprema će biti kompletno obnovljena.
Dnevnik
